Председник Вучић захвалио је члановима Српског нуклеарног друштва, основаног у Француској, који је постао део Европског нуклеарног друштва - Лидији, Богдану и Луки.

"Само да захвалим овим нашим младим људима који живе и раде у Француској. Они су стручњаци за нуклеарну енергију и очекујем да научим нешто од њих и бар двоје од вас троје да се врати у Србију што је могуће пре и хвала што сте овде са нама. Много сам срећан", поручио им је председник Вучић.

Председник Вучић истакао је у разговору да не можемо да имамо довољно струје од зелене енергије и да ће у будућности сви који нешто производе струјом добијеном из угља морати да плаћају посебне дажбине.

"Морамо у годинама пред нама да радимо на коришћењу нуклеарне енергије, јер до три године трају припреме, а седам година траје изградња, тако да прављење траје најмање 10 година. Све да завршимо и до 2035. године, ми бисмо тиме земљу спасили, за све што доноси и вештачка интелигенција и електрификација мреже. Важно је да имамо и знање о томе и зато имамо вас троје", навео је председник Вучић.

Председник Вучић додао је да није знао да Француска има чак 56 реактора и да ће сада укључити 57. реактор.

Председник Вучић рекао је да је Богдан из Краљева, Лука из Бора, а Лидија из Новог Сада.

"Даћу све од себе да их вратим што пре у Србију, само да имате у виду - платићемо не мало, хоћемо да имамо наше људе за то", поручио је председник Вучић.

Председник Вучић додао је да ће министар финансија Синиша Мали са нашим младим стручњацима видети како држава Србија финансијски да помогне Српско нуклеарно друштво у Француској.

"Ови дивни и паметни млади људи су понос Србије и одушевљени су иницијативом српске државе да се у будућности ослони на нуклеарну енергију, као један од најчистијих извора електричне енергије. Спремни су да помогну својим знањем и размишљају о повратку у Србију. Поносан сам и срећан због тога", рекао је председник Вучић.

Млади стручњаци за нуклеарну енергију: Желимо да се вратимо у Србију

Троје младих нуклеарних стручњака који се школују и раде у Француској и који су разговарали са председником Републике Србије Александром Вучићем, изјавили су да у Француској, као једној од највећих нуклеарних сила, сакупљају знање које би једног дана могли да донесу у Србију.

Богдан Степановић има 23 године и рођен је у Паризу, али су његови родом из Краљева.

Завршио је мастер нуклеарне физике, и тренутно је докторант у Француском институту за нуклеарну енергију за реакторску физику.

Жели да се врати у Србију, а као главни разлог је што сматра да је нуклеарна наука наша наука.

"Ми смо пре 70 година били пионири у томе, са највећим светским силама ми смо међу првима изградили експериментални нуклеарни реактор у Винчи", објашњава Степановић.

Наглашава да је љубитељ физике, али да је нуклеарна енергија врло битна у контексту енергетске транзиције.

"У ЕУ ове године нуклеарна енергија је постала зелена енергија, зато што једини стабилни извор енергије који не производи угљен диоксид током производње", рекао је Степановић.

Рекао је да млади научници желе да промовишу образовање, и да кроз образовање стекнемо независност и економску моћ.

"Морамо да се припремимо најбоље, имамо стручњаке у Србији, имамо такође и у иностранству и циљ Српског нуклеарног друштва је да скупимо све те стручњаке", поручује Степановић.

Лидија Гајиновић је рођена у Новом Саду пре 25 година и у Француску је дошла пре две године.

У Француској је завршила мастер из нуклеарне енергије и тренутно ради као истраживач у Француском институту за атомску енергију.

Истиче да ради на малим модуларним реакторима, што је нешто што може бити поприлично корисно за Србију у смислу да се прво планирају мали модуларни реактори.

Баш зато истиче да постоје стручни кадрови који могу да пруже експертизу за потребна истраживања и будућу индустрију у Србији.

"Тренутно сам овде и мислим да је добро што овде могу да стекнем неко почетно искуство, с обзиром да Француска има 57 нуклеарних реактора, тако да имам од кога да учим. После то знање могу да донесем у Србију", поручила је Гајиновић после сусрета са председником Вучићем у Паризу.

На питање колико јој значи то што је председик Вучић обећао велике плате стручњацима који се врате у земљу, она одговара да нико не ради тај посао због плате.

"Наравно да је то нешто што је битно, с обзиром да од тога живимо, али ово нас испуњава. Сматрамо да је то нешто што може бити врло корисно за нашу земљу и сматрамо да ипак више испуњава човека када ради у својој земљи него негде у иностранству", поручила је Гајиновић.

Лука Станчев има 25 година и рођен је у Бору.

Он одбацује тврдње да Србија нема кадрове у нуклеарној физици и истиче да је од њих 13 колико студира нуклеарну физику на њиховој групи, троје Срба.

"Дошао сам овде као стипендиста за стране таленте. Лидија је заборавила да помене да је она стипендиста Међународне агенције за атомску енергију. Већ другу годину сам овде, радим у једној компанији која се зове НРЕА, бави се пројектовањем нове генерације реактора, то су реактори четврте генерације, који ће у будућности решити проблем отпада", прича Станчев.

Како је рекао, себе види као неког ко сада скупља знање са потенцијалном могућности да се врати у своју земљу.

"Ја сам своју нуклеарну причу почео на Универзитету у Београду и то на Техничком факултету где се школују нуклеарни инжењери и данас. Након тога сам завршио на пракси у Винчи и тамо сам заволео овај посао. Мислио сам да ћу бити биомедицински инжењер, али они су ме одвукли од тога и заволео сам то", објашњава Стандев.

Што се тиче нуклеарне енергије у Србији, рекао је да када су приметили да почиње прича о томе, схватили су да имају одговорност да држави и друштву пруже адекватне информације о томе.

"Одлука ће бити и на држави и на друштву. Одлука је велика и она се просто не може донети и без једних и без других. Сви морају имати адекватне информације. Ми смо са том иницијативом основали Српско нуклеарно друштво које окупља све стручњаке у земљи и иностранству и институције. Ми смо једина заједница која може одговорити на то питање, јер ни једна заједница понаособ, ни универзитет, ни институти, ни Србатом не могу одговорити на то питање, већ можемо само као заједница, и са тим циљем је Основано нуклеарно друштво", наводи Станчев.

Како је рекао, почетак приче о нуклеарној енергији њима је сигнал да могу да почну да оријентишу посао ка својој земљи.

"Ми смо пионири у овоме. Ми смо заборавили да смо ми ту ствар покренули међу првима са великим земљама. Нуклеарна физика је наша прича. Ми смо оснивачи ЦЕРН-а, ми смо направили шести нуклеарни истраживачки реактор у свету, шеста земља која је успела да уради. После рата на Београдском универзитету није био ни један докторант физике, а за десет година направљен је нуклеарни реактор. Тако да битан фактор игра ентузијазам и кад охрабрите младе људе, они могу постићи велике ствари", наглашава Станчев.

Он је рекао да је Србија бивша нуклеарна земља и да је нуклеарку Кршко правила цела бивша СФРЈ и да смо сви заједно учествовали у нуклеарном програму.

"Нуклеарна енергија није само електрана. Нуклеарна енергија је нуклеарна медицина, нуклеарна енергија је и у пољопривреди, има своју употребу и у инжењерству. И ми просто ту прилику можемо видети пошто се наши људи све више образују у том сектору, од вештачке интелигенције до ИТ-а, инжењерства, физике, хемије и сл.", објашњава Станчев.

Он је велики оптимиста и наглашава да, ако је нуклеарна енергија могла да заживи у Србији у којој је било 40 одсто неписмених, може и сада.

Како је рекао, мисли да нам само фали ентузијазам и више веровања у себе пошто смо, како је рекао, убедили себе да велике ствари нису за нас.

"Ја верујем да, ако се направи добар план и ако се препусти стручњацима, да ће они то урадити. 10 година није дуг период за тако једну велику причу. А до тада ми ћемо подићи институте, факултете, универзитете, привући људе из иностранства. Не само наше националности него и других националности који ће желети тиме да се баве у Европи која је данас центар нуклеарног света", верује Станчев.