- Постигли смо
- Финансијска консолидација
Од банкрота до стабилне државне касе
На крају 2014. године држава је била у дефициту од 2,2 млрд. евра, а дуг опште државе био је близу 80% БДП-а (2015. година). На крају новембра 2018. године, у буџету Републике имамо суфицит (67,4 млрд. динара). Јавни дуг на крају новембра износио је 56% БДП-а.
Пензије, чија је исплата била угрожена, сада су редовне
Као део процеса фискалне консолидације, уз заштиту стандарда пензионера, смањено је учешће расхода за пензије са 12,8% БДП-а у 2013. на 10,5% БДП-а у 2018. години. Пензије су усклађиване са економским могућностима и у три наврата свим пензионерима исплаћена је једнократна помоћ, два пута по 5.000 и једном 3.000 динара. Данас, захваљујући суфициту у буџету, стављен је ван снаге Закон о привременом смањењу пензија и пензионери никада нису имали веће пензије.
Успешно окончан аранжман са ММФ-ом
Успешно је окончан Аранжман из предострожности са ММФ-ом, што је значајно утицало на међународну позицију српске привреде, кредибилитет у међународним односима и рејтинг на финансијским тржиштима. НОВИ АРАНЖМАН је потврда исправне политике и усмерености на реформе и даљи развој Србије. Са ММФ-ом су потврђене стимулативне мере за даљи раст привреде: укинут је допринос за осигурање од незапослености на терет послодавца, који је износио 0,75%, чиме ће се смањити пореско оптерећење просечне нето плате са 63% на 62%, биће промењен начин обрачуна пореске амортизације како би привредници могли више да уложе у машине и другу опрему и биће смањени парафискални намети.
Економски раст
Србија је у првој половини 2018. године имала привредни раст од 4,9%, што нас сврстава међу најуспешније економије у Европи. Потврда наведеног јесте и податак да је 2009. раст био негативан и износио је -3,1% БДП-а, а прогноза Фискалног савета за ову годину јесте да ће Србија имати раст од +4,4% БДП-а. Након разорних поплава у 2014, опоравак је и поред мера фискалне консолидације постигнут већ у 2015. Данас су главни покретачи раста одрживи извори: извоз и инвестиције.
Подигнут кредитни рејтинг Србије
Кредибилитет, стабилност и солвентност Србије доказани су и кроз кредитни рејтинг. Све три рејтинг агенције које прате Србију (Standard and Poor’s, Fitch и Moody’s) повећале су кредитни рејтинг Србије у 2017. То је и конкретна потврда напретка који је Србија направила и растућег поверења у изгледе наше економије.
Нулта толеранција за неплаћање пореза
Одлучна борба против сиве економије побољшала је наплату пореских прихода. Учешће свих пореских прихода у БДП-у повећано је са 33,9% у 2015. на 36,1% у 2017. години.
Резултати рада Пореске полиције по поднетим кривичним пријавама
- Број поднетих кривичних пријава: 7.274 • Број поднетих допуна кривичних пријава: 159
- Број пријављених лица: 9.694
- Број пореских кривичних дела: 7.790
- Број пријављених осталих кривичних дела: 765
- Број лица лишених слободе: 298
Износ избегнутог пореза – 49.286.274.856,26 динара по пореским облицима, у динарима:
- акциза: 1.995.606.939,75 • порез на додату вредност: 17.406.255.610,36
- порез на добит: 3.226.562.746,02
- порез на зараде, доприноси за социјално осигурање: 21.574.604.844,58
- годишњи порез на доходак грађана: 787.701.685,74
- остали порески облици: 4.295.543.029,81
Бољи животни стандaрд
Исплаћене пензије су повећаване у складу са могућностима (у овом периоду од 7,9% до 13% за најсиромашније пензионере). Од 1. 10. 2018. укинут је Закон о привременом смањењу пензија и најсиромашнијим пензионерима пензије су повећане за додатних 5%. Повећане су плате у јавном сектору (2016, 2017. и 2018. у распону 2–10% по појединим секторима).
Три пута је повећана минимална зарада (са 115 динара, колико је износила цена радног сата на крају 2014, на 155 динара у 2018). Стални тренд повећавања плата, пензија и минималне цене рада од 2015. до данас, са тенденцијом даљег раста, даје основ за бољу будућност наше деце. За 2019. је планирано повећање плата у распону од 7% до 12%.
Најнижа инфлација у последњих 50 година
Раст потрошачких цена кретао се око просечних 2% међугодишње, чиме се Србија придружила земљама које обезбеђују ценовну стабилност на одрживим основама. То је и најнижи ниво инфлације од када се цене слободно формирају, а пре тога, у битно другачијим околностима, на сличном нивоу била је само крајем педесетих година прошлог века. Захваљујући ценовној стабилности, наши грађани имају сигурност и предвидивост на путу ка бољем животном стандарду.
У условима ниске и предвидиве инфлације привреда је сигурније и боље пословала, што се мери снажним растом инвестиција и запослености у приватном сектору.
Најстабилнији курс динара свих времена и повећане девизне резерве
Ово не само да је омогућило смањење инфлације него је допринело и томе да наша предузећа послују у извеснијем окружењу, а отворен је и простор за успешну фискалну консолидацију, решавање питања проблематичних кредита (NPL) и даље спровођење процеса динаризације. НБС је у том периоду (од 27. 4. 2014. до данас) својим интервенцијама допринела повећању девизних резерви за више од 1,7 млрд. евра.
На крају новембра 2018. године девизне резерве износиле су 11,6 милијарде евра. Нето девизне резерве на крају јула износиле су 9,54 милијарди евра, што представља њихов највиши ниво крајем месеца од 2000. године. Док су готово све валуте региона претходних месеци слабиле (неке су достизале најслабије нивое свих времена), НБС је куповала девизе да динар не би превише јачао и тако повећавала девизне резерве.
Преполовљена незапосленост
Смањује се број незапослених – са 25,5% у 2012. години, на 19,2% у 2014, а у 2017. била је 13,5%, да би данас незапосленост била на историјском минимуму од 11,3%. Повећан је износ средстава за реализацију мера активне политике запошљавања са 600 милиона динара у 2014. години на 3,65 милијарди динара у 2018. Прошле године је овим мерама било обухваћено 145.356 незапослених.
Aгенција BloomBerg прогласила динар другом најјачом валутом на свету
Почетком ове године је престижна агенција Bloomberg прогласила динар другом најјачом валутом на свету. Динар је данас према евру на готово истом нивоу као пре шест година, када је (почетком августа 2012) др Јоргованка Табаковић постављена за гувернера НБС-а. Курс је тада износио 118,6 док данас износи 118,2 (динар ојачао 0,3%).
Заустављено давање кредита по
политичкој линији
Претходне владе су омогућиле давање кредита без адекватних средстава обезбеђења и тако уништиле три државне банке. Тога више нема! Решавањем питања проблематичних кредита, њихово учешће у укупним кредитима банкарског сектора смањено је на историјски најнижи ниво.
Након усвајања Стратегије за решавање проблематичних кредита у августу 2015. године, Народна банка Србије је спровела све активности у складу са својим Акционим планом, што је допринело томе да учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора на крају новембра 2018. износи 6,4% – најнижи ниво од када је уведена дефиниција и обавеза извештавања, септембра 2008. године.