Александар Вучић

Рођен је 5. марта 1970. године у Београду. Завршио је Земунску гимназију 1988. године, а дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1994. године.

Приступа Српској радикалној странци 1993. године. Исте године изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Србије, а за генералног секретара те странке 1994. године. На тој дужности остаје до 2008. године.

Именован је за директора спортско-пословног центра „Пинки“ у Земуну 1996. године. Успео је да реконструише ово запуштено спортско здање и успешним пословањем вишеструко повећа примања запослених.

Именован је за министра информисања у Влади националног јединства 1998. године.

Био је посланик у Савезној скупштини СРЈ у три мандата: у Већу република од фебруара 1998. и од маја 2000. године, а од 24. септембра 2000. године изабран је за посланика на савезним изборима.

На локалним изборима за градоначелника Београда "Вучић за метрополу" осваја 29 одсто гласова у првом кругу избора, односно 48 одсто гласова у другом кругу. На локалним изборима за градоначелника Београда одржаним у мају 2008. године осваја 34,7 одсто гласова.

Са Томиславом Николићем оснива Српску напредну странку, а на оснивачкој конвенцији у октобру 2008. године изабран је за заменика председника странке.

Након општих парламентарних избора одржаних 2012. године преузима функцију министра одбране и првог потпредседника Владе Републике Србије задуженог за борбу против корупције и криминала.

После оставке Томислава Николића због избора за председника Србије на председничким изборима 2012. године постаје в.д. лидера Српске напредне странке 24. маја 2012. године. На Другом конгресу странке одржаном 29. септембра 2012. године једногласно је изабран за председника те странке.

Обављао је функцију министра одбране од 27. јула 2012. године до реконструкције Владе Републике Србије 2. септембра 2013. године.

Активно учествује у преговорима Владе Републике Србије и привремених институција власти у Приштини под покровитељством Европске уније. Допринео је томе да у априлу 2013. године дође до потписивања бриселског споразума, чиме је по први пут од 1999. године створена реална основа за то да српски народ који живи на Косову и Метохији успостави институције које ће бити признате од међународне заједнице.

Од септембра 2013. године задржава само функцију првог потпредседника Владе задуженог за борбу против корупције и криминала.

Након победе СНС на изборима одржаним 16. марта 2014. године изабран је за председника Владе Србије, која је формирана 27. априла 2014. године. Функцију премијера обављао је до августа 2016. године, када је, након победе СНС на изборима одржаним 24. априла 2016. године, започео нови мандат на месту председника Владе Србије.

Након победе на председничким изборима одржаним 2.априла 2017. године изабран је за председника Републике Србије.

Србију види као економски обновљену, уређену, модерну европску државу, регионалног лидера у економији, политици, инфраструкури, енергетици, стабилности сваке врсте, афирмацији људских права и слобода, али и у образовању, култури, науци, просвећености, спорту и наталитету.

Добитник је награде „Капетан Миша Анастасијевић“ за личност године 2012, као и награде "Личност године 2013" у избору "Независних новина" Босне и Херцеговине.

Такође, добио је и награде "Човек године 2013" у избору европског магазина "Ман", "Најевропљанин 2013" у избору међународне организације "Прва европска кућа", "Видовданске награде 2013" коју додељује Град Крушевац и награду "Регионални лидер 2014" у избору регионалног жирија и читалаца "Вечерњег листа" Босне и Херцеговине. Страствени је читалац, нарочито литературе из области историографије и геополитике, али и српске и светске књижевности. Поседује завидну личну библиотеку. Игра шах, радо прати утакмице кошарке и фудбала. Течно говори енглески и руски, служи се француским и учи немачки језик. Ожењен, отац Данила, Милице и Вукана.