Страни инвеститори све више дугорочно улажу у Србију – стране директне инвестиције су 2012. износиле једну млрд. евра, прошле године 2,6 млрд. евра, а 2018. очекујемо да достигнемо три млрд. евра. У последње три године Србија је напредовала 50 места на Doing Business листи Светске банке и налази се на 43. месту по укупним условима пословања. Србија има више страних улагања него цео Западни Балкан.

Нови живот Железаре Смедерево

Осамнаестог априла 2016. закључен је купопродајни уговор за имовину Железаре Смедерево са Hesteel Group Co. Ltd. из Кине, по цени од 46 милиона евра и уз обавезу инвестирања 300 милиона евра. Поред значајног раста производње и извоза, сачувано је и свих 5.000 радних места.

83 инвестициона пројекта

Потписана су 83 уговора, укупне вредности инвестиција 994.354.654 евра, уз обавезу отварања 40.074 нових радних места. На дан 30. 9. 2018, у овим привредним друштвима већ ради укупно 50.376 радника.

Извор: Српска напредна странка

Kromberg und Schubert

Немачка компанија која ће запослити 2.500 радника. Данас компанија има више од 700 запослених.

Ikea

Србија је постала 49. земља у којој шведска компанија послује. Робна кућа има 330 радника, а Ikea у Србији укупно запошљава 416 људи. Вредност инвестиције је око 70 милиона евра.

Lidl

Немачка компанија Lidl запослила је 1.553 радника и уложила укупно 205 милиона евра у логистички центар у Новој Пазови и 23 продајна објекта у 18 градова у Србији.

Извор: Српска напредна странка

Continental

Немачка компанија која укупно запошљава 1.200 радника у Суботици и Новом Саду.

Yazaki

Извор: Српска напредна странка

Јапанска инвестиција у Шапцу. Компанија Yazaki већ запошљава 1.826 радника, а планирано је да за две године запосли најмање 1.700 радника. У овај погон површине 29.500 квадратних метара уложено је 25 милиона евра и одавде ће се кабловским сетовима за камионски и аутомобилски програм снабдевати Mercedes-Benz.

Integrated Micro Electronics

Филипинска компанија која ће до 2026. у Нишу запослити 1.250 радника. У куповину хале, реконструкцију и опрему уложено је укупно девет милиона евра. Компанија IME је у Нишу отворила врата 21. века и тај град постаје део глобалних трендова. Желимо да наши људи раде у индустријама које расту. Инвестициони пројекат предвиђа улагање у износу од 27 милиона евра.

Johnson Electric

Компанија из Хонг Конга која ће у Нишу производити електромоторе и запослити 3.400 радника до априла 2021. године. Тренутно у компанији ради 1.513 радника.

Извор: Српска напредна странка

Zumtobel

Аустријска компанија која ће у Нишу запослити 1.100 радника. Прва фаза је завршена, инвестирано је 20 милиона евра. Пројекат у Србији, који ће бити реализован у Нишу, подразумева запошљавање 1.100 радника у периоду од пет годинa и инвестицију од 30.631.000 евра.

Извор: Српска напредна странка

Swarovski

Аустријска компанија је у Суботици отворила нову фабрику у коју је уложила 21 милион евра и обезбедила 584 нова радна места. 

Bosch

Компанија Bosch, један од најзначајнијих и најуспешнијих немачких инвеститора, спада у највеће извознике Србије у свет и Немачку. У фабрици у Пећинцима запошљава 1.400 радника.

Leoni

Компанија Leoni у Србији тренутно има три фабрике (Прокупље, Дољевац, Ниш) и гради четврту (Краљево). Најновија фабрика у Краљеву запослиће до 5.000 радника, уз улагање од 60.000.000 евра, тако да ће укупно улагање у Србији према проценама ове компаније износити око 150 милиона евра, а укупан број запослених у Србији ће бити већи од 10.000.

Aster Textile

Турска компанија Aster Textile ради у хали бивше фабрике „Чегар“ у комплексу ЕИ Ниш. У куповину хале, реконструкцију и опрему уложено је укупно девет милиона евра. План је да у фабрици буде запослено 2.000 радника. 

Извор: Српска напредна странка

NCR

Америчка компанија која у Београду запошљава 2.981 радника, а укупно ће запослити 3.634, по уговору.

Meita

Компанија у Баричу код Обреновца запошљава 2.117 радника. Са другом фазом, која је у току, инвестиција би требало да достигне износ од 120 милиона евра.

Siemens у Суботици и Крагујевцу

Немачка компанија Siemens, која већ послује у Суботици, одлучила је да у Србији изгради потпуно нову фабрику и у Крагујевцу. У Крагујевцу ће већ крајем 2018. домаћа компанија „Милановић“, немачки Siemens и њихови добављачи почети производњу и развој вагона, трамваја и резервних делова за глобалну железничку индустрију. Siemens ће основати сопствени развојни центар у оквиру комплекса и ангажоваће најмање 300 инжењера, углавном директно са факултета. Од идеје до реализације – будућност железничке индустрије у Европи од сада је у Шумадији.

Tay Group

Пројекат подразумева реконструкцију постојећих и изградњу нових објеката у Краљеву, као и покретање производње готових производа од џинса. Турска компанија улаже укупно 34,5 милиона евра и отвара 2.500 нових радних места.

ZF

Немачка компанија која ће у Панчеву уложити 160 милиона евра у изградњу фабрике. Компанија планира да запосли укупно 1.000 радника, од тога 620 директних производних радника и 380 индиректних (инжењери, администрација, логистика, одржавање).

Vorwerk

Немачка компанија Vorwerk је 2018. у Чачку покренула чак ТРИ ПРОЈЕКТА који ће бити део њеног укупног улагања у Србију. Укупно гледано, група планира да у периоду од седам година запосли најмање 1.000 радника и уложи нешто више од 40 милиона евра.

Aptiv (Delphi)

Delphi Packard (Aptiv Mobility Services) изградио је у Новом Саду фабрику за производњу опреме за повезивање жица и каблова, у којој ће запослити најмање 3.000 нових радника, уз укупно улагање од 30.401.950 евра.

Извор: Српска напредна странка

Инвестиције у мање развијене општинe

У општини Лебане, турска компанија Ormo, у згради некадашње фабрике „Експортекс – 15. мај", уложила је пола милиона евра у производњу вунице и запослила 139 радника.

Извор: Српска напредна странка

До краја следеће године планирано је и да са садашњих 139 радника фабрика нарасте на 300 запослених, а план инвеститора је да, поред постојеће реновиране хале, изгради још један објекат вредан пет милиона евра, укључујући ту и машине и опрему. Тада ће „Лебантекс“ у малој општини Лебане запошљавати више од 600 радника и производити 25 тона вунице дневно.

Житорађа: Турска компанија Soylemez, која је иначе кооперант компаније Teklas Automotive, отворила је погон у Житорађи, где је уложила 3,9 милиона евра и планира да запосли 160 радника.

Крупањ: Турска компанија Jeanci има четири погона у Србији, од чега три у Лесковцу и један у Крупњу. До сада су уложили око пет милиона евра, а број запослених тренутно износи 894 (у Лесковцу и у Крупњу).

Владичин хан: Турска компанија Teklas Automotive је 2015. из стечаја купила АД „Слога“ из Владичиног Хана, у циљу отпочињања сопствене производње и упошљавања 400 радника до 2018. Укупна инвестиција је 11,3 милиона евра. Фабрика у малој општини Владичин Хан производи системе за циркулацију флуида ниског притиска за аутомобилску индустрију.

Извор: Српска напредна странка

Кроз стратешко партнерство 1,5 милијарди долара у РТБ Бор

Извор: Српска напредна странка

Потписан уговор о стратешком партнерству са кинеском компанијом Zijin Mining. Укупна инвестиција компаније биће 1,26 милијарди долара, уз додатних 200 милиона долара за враћање свих старих дугова. Биће сачувано 5.000 радних места.

После деценија уништавања, „Галеника“ спасена Министарство привреде је 2. 11. 2017. потписало уговор о продаји капитала „Галенике“ Београд са купцем AELIUS S.A.R.L. Луксембург, за 16 милиона евра. Обавеза купца је и да задржи 900 запослених.

Државна предузећа коначно остварују профит

У 2017. години остварен је укупан нето добитак у износу од 23,6 милијарди динара. У прва три квартала 2018. јавна предузећа остварила су збирни нето добитак од 12,4 милијарде динара.

„Дунав осигурање“ – са ивице пропасти до тржишног лидера

Након што је средином 2014. Влада Републике Србије поставила нови менаџмент и докапитализовала компанију „Дунав oсигурање“ са 4,8 млрд. динара, она је од привредног друштва са исказаним губитком у висини од 5,4 млрд. динара, с неизвесним капацитетима за испуњење регулаторних стандарда, те угрожене ликвидности и солвентности, постала прво и једино осигуравајуће друштво на домаћем тржишту са преко 200 милиона евра бруто премије осигурања, способно да генерише изузетно високе стопе поврата на уложени капитал, као и да својим акционарима исплати дивиденде у укупном износу од 1,15 млрд. динара.

Извор: Српска напредна странка

Са тржишним учешћем од 33%, компанија је данас лидер у готово свим врстама неживотних осигурања, а раст животних осигурања од преко 50% у првој половини 2018. године показатељ је повољних тенденција и у тој области. Укупан износ ликвидне инвестиционе активе, као показатељ сигурности компаније и њених осигураника, достиже близу 200 милиона евра и на крају трећег квартала 2018. за преко 130 милиона евра премашује стање затечено на крају 2014.

Инвестиције ЕПС-а у савремене рударске машине и отварање нових копова у Колубарском угљеном басену

Инвестиције ЕПС-а у савремене рударске машине и отварање нових копова у Колубарском угљеном басену обезбедиће наставак стабилне производње угља за термоелектране.

Извор: Српска напредна странка

У РБ „Колубара“ реализује се први „зелени“ пројекат, чији су циљеви унапређење технологије откопавања угља и уједначавање квалитета лигнита. Укупна вредност пројекта је око 154 милиона евра и смањиће негативне утицаје на животну средину.
У 2018. почела је производња на копу „Поље Г“, а укупна инвестиција износиће 160 милиона евра. Реализују се и пројекти отварања „Поља Е“ и копа „Радљево“ чиме ЕПС обезбеђује додатне количине угља до средине века.

Технолошки најмодернија трафостаница у Србији „Копаоник“ 110/35/10 киловолти пуштена је у рад у септембру 2018, чиме је највећи зимски туристички центар у Србији, захваљујући инвестицији Електропривреде Србије, добио услове за квалитетније и поузданије снабдевање електричном енергијом. Нова трафостаница има три пута већи капацитет од старе. Вредност инвестиције је 9,5 милиона евра. 

ЕПС остварује профит

У јесен 2012. године, Електропривреда Србије била је пред банкротом, 10 милијарди динара ЕПС је дуговао за ремонте, а у новчаним токовима недостајало је чак 40 милијарди динара. Уз спроведене хитне мере и континуиране уштеде, први резултати видели су се врло брзо. Додатним мерама финансијске консолидације, од 2016. године ЕПС бележи још боље финансијске резултате. ЕПС је домаћинским пословањем, уз значајне уштеде, постао систем који бележи профит. У 2018. години ЕПС је држави уплатио 12,5 милијарди динара на име дивиденди, док је у 2017. уплаћено три милијарде динара.

Извор: Српска напредна странка

Добит у Скијалиштима Србије повећана 10 пута

Извор: Српска напредна странка

Остварена нето добит за 2017. годину је 9,7 пута већа него она остварена за 2014. годину. Изграђена је летња стаза на Копаонику, па је овај ски-центар једини у овом делу Европе који има вештачку стазу за скијање. Најпопуларнији зимски спорт је сада могућ током целе године, а професионални скијаши и они који не могу да дочекају први снег могу да се баве својом омиљеном спортском дисциплином и током летњих месеци. Само претходне сезоне, Ски-центар Копаоник, као највећи скијашки ризорт у југоисточном делу Европе, посетило је 40% више домаћих и страних туриста него годину дана раније. Током само једне зиме, овај ски-центар посети више од 320 хиљада скијаша.

Одговорним управљањем Телекомом Србија смањен дуг компаније са 700 милиона евра, колико је износио крајем 2012. године, на 300 милиона евра

Истовремено је исплаћено око 450 милиона евра дивиденди, од чега је 72% припало држави, а остатак малим акционарима, и инвестирано више од 600 милиона евра пре свега у оптичку и мобилну инфраструктуру, али и у савремене ИТ системе.

Извор: Српска напредна странка

Заједно са светским лидером, кинеском компанијом Huawei, у току је реализација највећег пројекта у историји компаније, вредног 150 милиона евра, на изградњи најмодерније оптичке телекомуникационе инфраструктуре која ће поставити Србију у ред земаља које имају најсавременију мрежу и која ће обезбеђивати гигабитне брзине интернета за грађане и пословне субјекте. Реализацијом овог пројекта Телеком Србија ће обезбедити дугорочну одрживост и предуслове за даљи свеобухватни развој.

Заустављени су негативни трендови и компанија је за четири године повећала број интернет корисника за 150.000, а број корисника телевизије за 250.000.

Пустили смо у рад прву мрежу интернет ствари у овом делу Европе као предуслов, али и подршку за што снажнију имплементацију дигитализације и четврте индустријске револуције у Србији.

Нови концепт пословања „Службеног гласника“ вишеструко увећао добит предузећа

У 2016. „Гласник“ је у односу на 2015. годину увећао нето добит за шест пута. Пословни приходи су у односу на 2015. увећани за 17,84%. Покренута је кампања за подизање претплате на службена издања, којом су за 52,04% подигнути приходи од службених издања у односу на период пре 2015. године.
„Службени гласник“ је изашао на европско тржиште штампе са иностраним издавачем, штампајући уџбенике за Србију, Словенију, Чешку. Из године у годину се вредност уговорених послова увећава, тако да је 2015. износ био 19,8 милиона динара, а данас је то износ од 152 милиона динара.

Извор: Српска напредна странка

Такође, пословање „Службеног гласника“ обележили су проширење малопродајне мреже и продаја нове сопствене линије уникатних производа који промовишу српску културу, традицију и српске вредности.

ПКБ има будућност

ПКБ, који је годинама био оптерећен наслеђеним обавезама, захваљујући транспарентно спроведеном тендеру, добио је новог власника – компанију Al Dahra, која је један од светских лидера у области пољопривредне производње и која послује у 20 земаља света, од САД до Кине.

Извор: Српска напредна странка

Донет Закон о изменама и допунама

Закона о раду Смањене су непотребне административне процедуре, обезбеђена је наплата неисплаћених зарада кроз извршни поступак без вођења судског спора, унапређени су услови рада, флексибилнији рад на одређено време и обавезна пријава запослених и радно ангажованих пре њиховог ступања на рад Централном регистру обавезног социјалног осигурања. Овај закон спада у најмодерније у Европи и Србија је данас пример у овој области на који се други угледају.

Убрзано издавање грађевинских дозвола – електронским путем

Број издатих грађевинских дозвола се од увођења електронског система издавања (ЦЕОП) повећао за 2,4 пута, односно за 141,7%. Период издавања грађевинске дозволе је са просечних 264 дана смањен на девет дана. У 2014. години Србија је била позиционирана на 182. месту, док је, према последњем Doing Business извештају за 2018. годину, Србија заузела 10. позицију на свету по броју издатих грађевинских дозвола.

Извор: Српска напредна странка

Реформисан катастар

Новим Законом о поступку уписа у катастар непокретности и водова грађанима је омогућен једношалтерски и електронски упис непокретности и водова од стране јавних бележника по службеној дужности без додатних трошкова, чиме се посао уписа обавља одмах и на једном месту.

У потпуности су изједначени папирни и електронски документ. Омогућени су брже и ефикасније пословање, уштеда времена и новца и предуслови за потпуни прелазак на електронско пословање.

„Београд на води“, ново лице – нова будућност Београда

Тренутно један од највећих грађевинских пројеката у Европи, вредан је 3,5 милијарде евра. Пројекат обухвата више од милион квадратних метара стамбеног простора, око 750.000 квадрата пословног и комерцијалног простора, више од 62.000 квадрата јавних садржаја и око 242.000 квадрата нових зелених површина. Све ово подразумева више од 13.000 запослених и више од 17.000 становника.

Од пропалог ЈАТ-а до успешне, модерне авио-компаније Air Serbia 

Влада Републике Србије, Etihad Airways и ЈАТ Airways потписали су Уговор о стратешком партнерству и преузимању 49% удела у ЈАТ-у од стране Etihad-a, што је омогућило будућност српске националне авио-компаније. Air Serbia сваке године потврђује свој квалитет и добија међународне награде и признања за успешно пословање. 

После 30 година поново је успостављена линија београд–Њујорк

Извор: Српска напредна странка

Аеродром „Никола Тесла“ постаје део светске породице

Аеродром „Никола Тесла“ постаје део породице једне од највећих фирми на свету у аеродромском бизнису - Уговор је потписан на 25 година са француском компанијом Vinci Airports. Укупна номинална вредност ове трансакције је око 1,46 милијарди евра, а у њу спадају једнократна накнада од 501 милион евра, минималне годишње концесионе накнаде које ће се кретати између 4,4 милиона евра и 15,1 милиона евра, као и минимална капитална улагања од 732 милиона евра.

Извор: Српска напредна странка

Улагања у развој туризма у Србији

После скоро 70 година, Србија је почела да остварује девизне приходе од туризма веће од милијарду евра годишње. У првих десет месеци 2018. укупан број долазака туриста у Србију износио је 2.976.070, што је пораст од 11,3% у односу на исти период 2017. године.

Изградња туристичке инфраструктуре

Од 2015. закључено је више од 220 уговора са локалним самоуправама у циљу побољшања туристичке инфраструктуре.

Извор: Српска напредна странка

Врњачка Бања

• Извршена је потпуна реконструкција летње позорнице „Данило Бата Стојковић“.
• Реконструисан је главни бањски парк, изграђени су водопад и пешачка стаза на Црквеном брду.
• Реконструисана је главна пешачка улица, Променада.

Копаоник

• Изграђени су авантура парк и теретана на отвореном.
• Потпуно је реконструисан отворени базен у Брусу.
• Започета је изградња велике подземне гараже са 400 паркинг-места и хелидромом.
  Планирани завршетак радова је пре зимске сезоне 2018/19.

Нови пројекти у бањама Србије вредни 50 милиона евра

Хотел Врдничка кула, Бања Врдник

• Инвестиција: 16,3 милиона евра
• Број соба: 200
• Број радних места: 70

Спортски комплекс Дивчибаре

• Инвестиција: 7,9 милиона евра
• Број соба: 112
• Број радних места: 70

Извор: Српска напредна странка

Хотел Торник, Златибор

• Инвестиција: 5,7 милиона евра
• Број соба: 224
• Број радних места: 77

Хотел Парк, Врњачка Бања

• Инвестиција: 2,5 милиона евра
• Број соба: 57
• Број радних места: 72

Хотел Сунце, Соко Бања

• Инвестиција: 5 милиона евра
• Број соба: 110
• Број радних места: 7

Извор: Српска напредна странка

Хотел Врњачке терме, Врњачка Бања

• Инвестиција: 5,6 милиона евра
• Број соба: 81
• Број радних места: 70

Хотел Фонтана, Врњачка Бања

• Инвестиција: 7 милиона евра
• Број соба: 232
• Број радних места: 70

Београд је најпосећенија city break дестинација у региону

• У Београду се реализује трећина свих долазака у Србију (и домаћи и страни туристи)
• Више од половине свих страних туриста који посете Србију (око 53%) бораве у Београду
• У Београду од укупног броја туриста, 85% су страни туристи
• Најпосећеније локације у главном граду су: Београдска тврђава, Скадарлија, Авала, Кућа цвећа, Ада Циганлија, Стари Земун, Музеј Николе Тесле, Музеј ваздухопловства, Храм Светог Саве, Бели двор, Савамала.