”У једној реченици да кажем велико хвала Владиславу Јовановићу и његовој породици за све што је Владислав за живота учинио за своју земљу. Мали је број људи за које можете да кажете да су увек и у сваком тренутку били одани држави, борили се за њене интересе, на изузетан начин разумели њене интересе и добро схватали колико је очување мира суштински задатак сваког од нас. Владислав Јовановић је то умео да чини на најбољи могући начин”, рекао је председник Вучић.

Додао је да је Јовановић остао симбол читаве једне ере и симбол озбиљности, одговорности, посвећености и љубави према држави.

”Жао ми је што из оправданих разлога данас овде није Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије и потпредседник Владе, али ја мислим да је Владислав припадао целој Србији, припадао свакоме од нас и верно служио интересима своје отаџбине”, навео је председник Вучић.

Указао је да је за малу државу неутралност једини начин да преживи сударе "титана" и да је сврставање увек добровољно стављање мете на сопствена леђа, и оценио да те речи вероватно најбоље сублимирају пребогату каријеру и дипломатску мисију Јовановића.

"Познат је по свом доследном ставу у политици неутралности и стратешког стрпљења. Његове изјаве нас подсећају на класичну школу реализма у међународним односима и заједничка нит свих тих изјава јесте инсистирање на принципу еквидистанце у међународним односима, било да је реч о биполарном или мултиполарном распореду политичких позиција", навео је председник Вучић.

Указао је да је Јовановић с пуним правом, искуствено, сматрао да је за Србију фатално да постане оруђе у рукама било којег блока, јер мала држава никада не може контролисати исход великих сукоба, али може контролисати своју реакцију на њих.

Председник Вучић је истакао да је Јовановић био не само дипломата већ патриота и државник и да је његов живот у потпуности био посвећен служби отаџбини.

Подсетио је да је Јовановић рођен 1933. године у Житном Потоку, у земљи која је тада носила друго име, и да је одрастао у времену великих историјских потреса.

"Из тог времена изашао је са јасним осећањем за правду, са оштрим интелектом изграђеним на правним студијама у Београду и са вером да се са народима може и мора разговарати, чак и онда када изгледа да је разговор немогућ", рекао је председник Вучић.

Навео је да је Јовановић каријеру дипломате почео 1957. године, скромно, у ходницима Савезног секретаријата за иностране послове, а да су следили Брисел, Анкара, Лондон, градови у којима је Југославија морала да буде присутна достојанствено.

Председник Вучић је истакао да је Јовановић у свакој од тих престоница оставио утисак човека који зна шта заступа и зашто.

"Србију, односно Југославију, представљао је на најбољи могући начин. И управо та искуства обликовала су његово дубоко убеђење, које је касније изразио у предавању на Дипломатској академији. Дипломатија мале земље мора бити као ход по танкој жици. Сваки нагли покрет на једну страну води у провалију. То начело водило га је кроз читаву каријеру, стрпљиво, доследно, без наглих покрета. Права судбинска искушења дошла су тамо где су историјске прилике биле најбурније", навео је председник Вучић.

Додао је да, када је Јовановић 1991. године именован за министра иностраних послова Савезне Републике Југославије, свет у којем је деловао више није био онај у којем је градио каријеру.

"Југославија се распадала, санкције Уједињених нација су биле на снази. Притисци са свих страна, политички, економски, медијски, па и војни, били су огромни, готово неподношљиви. У таквим тренуцима многи су очекивали попуштање. А он је одговарао јасно речима које је касније поновио у изјави поводом годишњице НАТО агресије", рекао је председник Вучић.

Цитирао је Јовановићеве речи да се суверенитет не добија на поклон, већ да се брани свакодневним одбијањем да се каже "да" на штету сопственог народа.

Председник Вучић је нагласио да је у тим трагичним годинама на светској дипломатској позорници Јовановић заступао интересе своје земље са достојанством које многи нису имали разумевања да цене, али које историја не може да занемари.

"Није попуштао тамо где је попуштање значило одрицање од суверенитета, није ћутао тамо где је ћутање значило пристанак на неправду, говорио је јасно, аргументовано и одмерено, онако како говоре само они који дубоко верују у оно за шта се боре. Знао је и јавно је говорио да иза позива на сврставања стоје интереси, а не принципи, јер велике силе немају пријатеље, оне имају само интерес, када се њихови интереси намире, мале земље које су им служиле као пешадија прве бивају заборављене", навео је председник Вучић.

Оценио је да је, када је 1995. године именован за амбасадора и шефа Сталне мисије СРЈ у Уједињеним нацијама у Њујорку, Јовановићу поверена можда и најтежа дипломатска позиција коју је Србија имала и додао да је "не" изречено мирно, сталожено, али одлучно, обележило његову дипломатску заоставштину.

"Није увек могао да победи, чак и унутар наше земље, када је некима покушавао да објасни колико је важно сачувати мир. Дипломатија у малој земљи понекад не може да промени исход, већ само да сачува образ и забележи истину. А он је боље него ико разумео ту тешку геополитичку стварност", рекао је председник Вучић.

Подсетио је да је Јовановић у једном интервјуу за Вечерње новости упозоравао да не смемо бити прва линија фронта за туђе ратове и да нас историја учи да су они који су најгласније навијали за једну страну на крају плаћали највећу цену за столом победника.

"Након пензионисања није заћутао, писао је, анализирао је, сведочио. Једнако сталожено, мирно и једнако одлучно", рекао је председник Вучић.

Додао је да је у књигама "Рат који се могао избећи" и "Дипломатија и шах" Јовановић оставио нешто драгоцено, "поглед изнутра" на догађаје који су обликовали нашу садашњост, написан без мржње, а с прикривеним болом онога који је знао шта је могло да буде другачије.

Председник Вучић је рекао да је Јовановић истовремено остао активан као спољнополитички аналитичар, пратећи са несмањеном пажњом збивања у свету, а да је у часопису "Печат" подсећао на природу међународних односа без илузија, али и без цинизма.

"У међународним односима не постоји захвалност, постоји само однос снага у датом тренутку. Србија мора да чека свој тренутак, а не да троши снагу у туђим кавгама. На трибини, Геополитичка архитектура Балкана, оставио је поруку коју би сваки српски дипломата требало да носи у себи: најтеже је бити самосталан, али је то једина позиција која вам оставља простор за маневар када се карте поново поделе", рекао је председник Вучић.

Навео је да Владислав Јовановић није тражио позорницу, већ да је тражио исход, а да је у временима када исход није долазио остајао на позицији, јер је веровао да присуство и стрпљивост сами по себи нешто значе.

Председник Вучић је рекао да се трудио да у свом излагању говори фактографски и да подсети на Јовановићеве речи и дело.

"Сматрам да је веома важно да иза људи који су толико тога оставили остану чињенице и резултати, остане оно што на крају мора да се памти. Ми Владиславу Јовановићу сви данас дугујемо захвалност. Он је пример дипломате, човека који је кроз деценије служио својој земљи, својој Србији, са интегритетом који на крају није могао да буде сломљен ни притисцима споља, ни разочарањима изнутра", рекао је председник Вучић.