"Ако данас хоћемо, опомињући, да објаснимо све што се дешавало на територији трагичне творевине НДХ од 1941-1945. године, можда је најбоље уз тезу Хане Арент о радикалном злу, које поседује апсолутну моћ над појединцем, дотле да га може учинити сувишним", рекао је Вучић.

У НДХ радикално зло било је још радикалније - цео један народ, српски, учинило је сувишним, а ништа мање и Јевреје и Роме, указао је председник.

Како је рекао, сваки припадник српског народа, жена, дете, били су сувишни, њихово име, вера и постојање.

"Бити Србин значило је само једно - да си сувишан", подвукао је Вучић.

Лудило које је, каже, проистекло из те поставке проузроковало је покоље, јаме, логоре, клање, покрштавање, протеривање - алатке којима се идеја о уклањању сувишног спроводила у дело.

Вучић је додао да је оно што је најстрашније је педантност, посвећеност, темељитост, фокусираност и опседнутост тим страшним послом, од закона преко државног апарата, па и многих црквених великодостојника до кољача.

"Грех је уклоњен унапред, када је један фратар, монструм Мирослав Филиповић преузео на себе у основној школи и заклао девојчицу Радојку Гламочанин пред одељењем, као сувишну. Само тог дана 52 деце било је сувишно", подсетио је Вучић.

Он је подсетио и да је НДХ успела да постане једина нацистичка држава у којој су постојали логори за децу.

Много касније, каже, у цивилизованом свету настали су изрази холокауст и геноцид за злочине против сувишних, мада никад нису усвојени за оно што се дешавало у НДХ током те крваве четири године систематског истребљења Срба.

Зато, истиче, узимамо на себе да укажемо на то шта се дешавало.

Он је подсетио на речи Елија Визела, који је и сам преживео концентрациони логор, који је рекао да свако ко заборави убијене заборавио их још једном.

"Заборавити сувишне значило би да су сувишни и даље и да смо ми њихови потомци сувишни. Нисмо сувишни, као ни наши преци, јер ни нација ни вера нису грех, већ право на живот и постојање. Заборавити да је неко покушао то право да одузме значило би одустајање од истог. Борећи се за право на живот боримо се за исто право за припаднике свих вера. Незаборављајући злочине над другима, опомињући за нас, опомињемо и за друге. Ми у Србији смо свесни и једног и другог терета, а говорећи о нашем страдању, прихватили смо и наше грехе", поручио је он.

Вучић је истакао да нема никаквог разлога да ћутимо о највећем греху почињеном над нама, греху сувишности и истребљења.

Сећање на тај злочин на њега није никакав позив на мржњу, већ као опомена показује да је једини пут којим треба да се иде, пут живота, а Србија је данас, како је рекао, управо на том путу разума и праштања.

Вучић је истакао да управо због тога, али и дивних цртежа на овој изложби, неће да одговара бесмисленим и увредљивим наводима хрватских званичника, данас, на тужни дан сећања на велику трагедију српског народа.

Нагласио је да праштање није могуће ако заборавимо шта треба да опростимо.

"Дан сећања на највећи злочин је важан због оне будућности у којој сувишних неће бити, у којој ће се деца радовати сутрашњици, неће морати да преживљавају све што су на својим цртежима написали и нацртали", додао је он.

Вучић је рекао да обновљеном културом сећања радимо добре ствари за наш народ и показујемо одговорност и озбиљност приступа региону.

Казао је да је поносан што то увек Србија ради са РС и представницима нашег народа западно од Дрине.

"Живот и српски народ без обзира кроз шта су прошли, победили су и побеђиваће у будућности", закључио је он.