На венцу који је положио председник Вучић пише: "Храбром браниоцу Београда и Европе, председник Републике Србије", док на венцу који је положио мађарски председник пише: "Председник Републике Мађарске Јанош Адер".

Вучић и Адер су венце положили уз део композиције "Почивај у миру", који је извео трубач репрезентативног оркестра Гарде ВС, мајор Љубиша Стојичић.

Двојицу председника су на Kалемегдану дочекали бројни грађани, који су их поздравили аплаузом.

Након полагања венаца, председници су прошетали Kалемегданом и Вучић је свом мађарском колеги показао панораму Београда, те указао на важну геостратешку позицију главног града Србије кроз историју.

Такође, пренео му је да се ради на реконструкцији Kалемегдана, те да смо од Мађара научили да бринемо о нашој историји.

Председник Србије је мађарском колеги показао и Kулу Небојша, као и тениски центар Новак, најбољег тенисера света Новака Ђоковића, те изразио наду да ће ту бити направљена тениска академија која ће бити позната широм света.

Током шетње, Вучић се интересовао и када ће бити завршен кров Сахат капије, на шта му је директор Београдске тврђаве Петар Андријашевић одговорио да у наредне две до три недеље очекује грађевинску дозволу, након чега ће бити расписана јавна набавка, како би радови почели већ у септембру.

Спомен обележје на које су положили венце налази се, иначе, у близини некадашњег улаза у замак деспота Стефана Лазаревића, а подсећа на највећу и најславнију битку у историји Београда, када је наш главни град назван "бедемом хришћанства".

Баш на том месту, у ноћи између 21. и 22. јула 1456. године, одиграла се одлучујућа битка између Турака и бранилаца Београда.

Доласком на престо султана Мехмеда Другог отпочео је нови талас освајања балканских земаља 1456. године и започела нова опсада Београда током које су страдале и Митрополитова резидениција, као и један део Цркве успења Богородице.

Опсада Београда 1456. године трајала је 18 дана, између 4. и 22. јула.

На челу одбране Београда стао је мађарски племић Јанош Хуњади познатији као Сибињанин Јанко.

Број бранилаца био је вишеструко мањи од броја нападача и процењује се на око 11.000.

О жестини борбе за одбрану Београда сведочи и легенда која говори да је после ове битке међу бројним жртвама пронађен и врабац прободен са чак три стреле.

Вест о првој великој победи хришћанског оружја након пада Цариграда брзо се проширлиа и стигла чак до Етиопије.

Београд је проглашен бедемом хришћанства, а папа Kалист Трећи је изјаво да је то најсрећнији догађај у његовом животу, док је 6. август, дан када је добио вест о тој победи. прогласио Даном београдске победе, која је требало да се слави у целом хришћанском свету.

Наредио је и да сваког дана у подне, на свим црквеним звонима, звона звоне у подне, а то је обичај који се поштује и данас.

Јанош је умро 11. августа 1456. у Земуну и постао национални јунак Угарске.

Претходно су двојица председника, Вучић и Адер, открили споменик Јанку Сибињанину у Земуну.