"Толика је трагедија српског рода", истакао је Вучић.

Он је рекао и да грађани Србије немају важнију потребу од мира и добрих односа, сарадње и мира са свима, јер само у миру могу да наставе да граде и уздижу "нашу једину Србију".

Истакао је да, међутим, Србија поред тога мора да уважава себе и поручио да је знала да оружјем брани своју слободу и да ће ту слободу, угрози ли је неко, и данас знати да је сачува и одбрани.

"Све ово што говорим, молим све друге, да не виде и разумеју као нашу слабост, јер као што смо и 1914, и 1915. и 1918. године успели да бранимо и ослобађамо нашу Србију, успећемо увек и у будућности ако неко у нашу Србију дирне", истакао је председник Србије.

"После пробоја Солунског фронта, Прва армија војводе Петра Бојовића гонила је непријaтеља из часа у час, из јуриша у јуриш, ослобађала у истом даху југ Србије од Врања, Владичиног Хана, Грделице и Лесковца до Ниша, из кога су окупаторске снаге истеране 12. октобра 1918. године", подсетио је Вучић и додао да је за само 46 дана српска војска у ослободилачком налету прешла 800 километара од Солуна до Београда, када су комите у рану зору на данашњи дан ушле у Београд као претходница Прве армије.

Вучић је истакао да су негде у овом граду, међу успоменама које су толико пута надзидане, у улицама које су прешле преко векова, у свом том превирању у историји магичној колико и сам град постоји још тај стари траг - Прва армија, новембар, Бојовић, слобода и Београд.

"Име које загрми као гром из ведра неба, тако га је описао Црњански. Непуних 37 месеци од херојске одбране Београда октобра 1915. године легендарна команда мајора Драгутина Гавриловића напокон је извршена "образ Београда, наше престонице" има да буде светао"", рекао је Вучић.

Он је истакао да су пустош опљачканог града, ватру и дим запаљених магазина, у осветничком бесу срушене железничке станице, уз већ раније гранатиране најзначајније институције српског идентитета и културе, од Саборне цркве и САНУ, до Народног музеја, Народног позоришта, порушене цркве Ружице, школа и хотела, затекли ослободиоци Београда иза окупаторске војске која се повлачила.

"Али, затекли су и неуништиви слободарски дух грађана који су од Славије до Kалемегдана пред победничким јединицама српске војске постављали тепихе од цвећа. Доћи до Београда значило је доћи до слободе, ући у Београд је било вратити Србију себи и својој деци", рекао је председник Србије.

Истакао је да су "у Великом рату победили мали људи, обични, без великих школа, често малени по стасу и годинама, од осмогодишњег сирочета Момчила Гаврића, добровољца и најмлађег подофицира на свету, до 1.300 каплара прослављене јединице чије је гесло било "Ни корака назад"".

"Мањи број њих дочекао је крај рата, заједно с редовном војском у једној мисли и осећању одазвали су се читавим својим бићем, наредби коју је пред Солунски фронт издао војвода Живојин Мишић с непокољебљивом вером и надом "Јунаци, напред у отаџбину". Нису они тада само на сандуке са муницијом исписали оно чувено ''Не штеди''. Мало је то било за њих, за Србију, за Београд који је чекао. Написали су то ''Не штеди'' сваки од њих на своје груди, своје животе, верујући да постоји оно што вреди баш толико да се живот да расипнички, без страха и икакве резерве. Београд је толико вредео, Србија је толико и још више вредела. Била је то цена слободе", казао је Вучић.

Он је подсетио и на податке са Kонфереције мира у Паризу 1919.године да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто од целокупног становништва.

"Погинуло или умрло од рана и епидемије 402.435 војника, приликом преласка преко Албаније умрло је 477.475 војника, у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на територији Србије 1915. године. Губици међу цивилима били су језиви, готово 845.000. Од око 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло или умрло је преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса однела је готово 360.000 људи", навео је председник Србије.

Истакао да је да су родољубље, јунаштво и врлине учинили да Срби из Првог светског рата изађу као победници.

"Глава непријатеља, немачки цар Вилхелм, рекао је да је штета што тај мали народ није мој савезник", рекао је Вучић и додао да су и непријатељи знали да цене Србе и њихов морал.

Додао је и да је Велики рат створио и велика пријатељства и бројне поштоваоце Србије и подсетио и да је француски маршал и почасни војвода српске и југословенске војске Франше д'Епере говорио о Србима као о сељацима који су се без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.

"Због њих сам горд што сам их предводио раме уз раме с војницима Француске", цитирао је Вучић речи француског маршала.

Он је подсетио и на Енглескињу Флору Сендс, првог странца и прву жену официра у српској војсци, која се још тада супротстављала негативним представама у Великој Британији о српском народу.

Србија мора, рекао је Вучић, да упише и грчког државника Елефтериос Венизелоса, који је упркос противљењу краља Грчке омогућио српској војсци да се безбедно евакуише на Kрф и опорави за офанзиву и ослобађање земље.

"Наше мисли су вечерас упућене и руском цару Николају Другом, Арчибалду Рајсу и америчком председнику Вудроу Вилсону, који је за "Њујорк тајмс" 18. јула 1918. године дао изјаву под насловом ''Славимо Kосово као дан части''. С пијететом се сећамо британског генерала Ернеста Трубриџа, који је бранио Београд са Србима 1915. године, прошао Албанску голготу, а затим ушао у ослобођени Београд", рекао је председник Србије.

Према његовим речима историја овог простора, Београда рушеног више од 40 пута није ништа друго него непрестано давање "живота за живот, живота за слободу, живота за крај ропства".

"Али, опет није нико никада оставио за собом толики дуг, толику обавезу, као та војска сељака, оних који су за нас посејали себе и залили то семе сопственом крвљу без потребе да тај дуг заведу или га икад од нас потражују или наплате", рекао је Вучић.

Kако је рекао, "цела та херојска дружина сви они, сто година касније, јесу за нас пре свега обавеза која мора да одговори на питање да ли смо данас доказ да је све то вредело".

"Они су дали тај одговор, веровали у наша покољења. Сада је на нас ред да овим градом, Србијом, свиме што ћемо да направимо и створимо, миром и животом који штитимо покажемо да јесте вредело. Све остало обесмислило би тај њихов надљудски напор да иза себе оставе нас слободне у својој земљи", казао је Вучић.

Истакао је да се "живот тако лако не полаже ако се не полаже управо за живот, за наставак, за мир за оне који неће морати да падају да би други могли да се усправе".

Вучић је подсетио на речи краља Петра Првог, који је рекао да слобода народу помаже да упозна своје мане, па да их лечи, даје прилике да упозна своје врлине, развија и улаже у делатност којом унапређује снагу, упознаје себе.

Данас сто година касније стоји поносна и усправна Србија а образ Београда престонице је светао, подвукао је Вучић.

Суочени смо са бројним недаћама, али поучени својој тешком и славном прошлошћу мислимо и руководимо се својом будућношћу, истакао је Вучић и додао да ова Србија мукотрпно чува своју независност и војну неутралност и не да никоме да у то дира.

Kако је рекао, ова Србија бори се за привредни, научни, културни и сваки други напредак. "Ми смо генерација која треба својим потомцима да постане понос и то тако што ћемо им оставити будућност. Знали смо како се оружјем брани слобода, угрози ли нам је неко, знаћемо то и данас и да сачувамо и да одбранимо", нагласио је председник Србије.

Само у миру можемо да наставимо да уздижемо Србију. https://t.co/0gTzywzblI

— Александар Вучић (@avucic) November 1, 2018