Он је, гостујући на телевизији Пинк, истакао да је у недавном интервјуу британском Гардијану рекао да није оптимиста, да није неко ко верује да се може пронаћи решење, али да се нада да постоји жеља да се постигне споразум.

Kазао је да Срби воле да одлажу решење, одлажу оно што је болно, рачунајући да ће нешто пасти с неба, али и подвукао да се то неће догодити.

Подсетио је да више Срба нема у Ђаковици, Урошевцу, Приштини, а да не би да говори о Србици, Kачанику.

Протеривања и борба за Kосово од стране Албанаца је почела још пре прве Призренске лиге 1879. године, настављена после друге Призренске лиге 1942. године, када је формиран Балистички покрет и настављена је и после треће Призренске лиге 1946. године у Њујорку, на шта нисмо имали адекватан одговор.

''Победили су нас бројевима, непринципијелном политиком међународне заједнице и великих сила, али и нашим непромишљеним стварима и политиком“, констатовао је Вучић.

Рекао је да је Србија у тој борби као боксер који је полугроги после тешких борби током више деценија, којем су поломљене ноге и руке 1999. године, који је даље хендикепиран 2004. године мартовским погромом и даљим застрашивањем Срба, а касније додатно и формалним проглашењем независности, што је било, како је казао, извргавање руглу светских правила када је донета одлука о признавању независности од стране међународне заједнице кршећи сопствене норме, иако су говорили ''стандарди пре статуса“.

То, како је рекао, је урађено када смо у Србји имали крхку и подељену власт.

''Онда смо кренули у тобож жестоку офанзиву 2010. године питањем Међународном суду правде и лагали народ о дипломатији на стероидима, да бисмо ми сами на коверту са писмом о независности ставили печат и восак, запечатили сопственом кривицом исту, а знали смо да ћемо све изгубити, јер одлучују судије представници земаља које су признале једнострану проглашену независност. И глупом и ћоравом је унапред било јасан резултат“, објаснио је он.

Вучић је рекао да га стално, као мотком у главу, ударају одлуком Међународног суда правде, јер му се говори шта треба поштовати ако не одлуке тог тела.

Kазао је да је то кривица непрофесионалне и неодговорне политике ранијег руководства под председником Борисом Тадићем.

Рекао је да се сада налазимо у рингу са две поломљене руке и ноге, и да смо себе везали и ставили још и фластере на уста и нос да не можемо да дишемо, а очекује се од нас да у тој борби победимо.

''Не можемо да победимо, али морамо да покушамо да останемо у рингу и сачувамо што можемо. То је изузетно тешко", рекао је.

"Не тражим алибије, нити оправдања, већ решење за будућност Србије, и нећу да се правдам ни пред ким. Хоћу да учиним све што је важно за будућност Србије и Kосова и Метохије“, нагласио је он додајући да је проблем што нећемо да имамо децу, и да ту треба предузети хитне мере.