Иако узвратни посјет из Загреба није ни најављен, Вучић сматра да Срби и Хрвати имају заједничку будућност. На захтјеве из Хрватске о попису несталих одговара - све што можемо наћи, тражите и добит ћете.

Почињемо с оним што је најактуалније у овом тренутку, а то је цијепљење. Србија је друга у Еуропи. Kако сте то постигли?

Радили смо свој посао и борили се. Ми смо учествовали у Ковакс програму од почетка. Платили смо и два милиона евра за развој вакцине. Много више него и неке државе Европске уније, али и 5 милиона долара за Ковакс програм. Али сам негде наслућивао да неће бити лако доћи до вакцина и ми смо кренули у акцију наручивања вакцина од августа и септембра. То је била борба на свакодневном нивоу. Људи мисле да то нешто падне с неба, а ништа не падне с неба. Kао што ни у фудбалу не можете бити победник јер је нешто пало с неба или јер је лопта округла. Није округла, него онај ко ради и ко тренира и ко је вреднији и бољи - тај побеђује. Трудили смо се, водио сам многе разговоре с председником Сијем, телефоном први пут у историји Србије разговарао са кинеским председником и осам писама разменио сa њим.

Разговарао сам и сa председником Путином, чак и када је стало то сa руским вакцинама. Упутио сам му позив, председник Путин је хитно реаговао па смо добили 50.000 па још 50.000 доза. Разговарао сам са Енглезима, сутра на аеродрому чекам првих 150.000 доза вакцине АстраЗенека. Ишли смо на то да билатерално потпишемо уговор с Фајзером и успели смо сa Американцима, ван европских програма да потпишемо.

Били сте разочарани у ЕУ, спомињали сте Титаник, да богати спашавају само себе.

Није то имало везе са ЕУ већ са целим богатим делом света. Нисам чак разочаран са ЕУ, ништа се није догодило што нисмо очекивали. ЕУ је најбоље место за живот, ЕУ је нешто чему Србија тежи, али сам довољно стар и искусан у овом послу да проценим шта од кога и где и када можете очекивати. Мој посао је био да не лажемо наш народ већ да се боримо и у томе смо успели. Захвалан сам што смо успели урадити одличан информациони систем, то је ствар због које идемо напред. Ускоро ћемо бити први у Европи. Чак и испред Велике Британије. А по броју ревакцинисаних смо свакако први. Претекли смо Бахреин. Сада смо, мислим, шести у свету.

Али то се још не види на броју заражених који је и даље висок. Kада очекујете да би се могло стабилизирати?

Неће се видети. Ако пратите Израел. Израелу се стабилизовало тек када су, а они су земља, можда за нијансу по броју становника већа од Србије, тек када су прешли 2,5 милиона вакцинисаних. Ми данас, по броју људи, имамо нешто више од 723 или 730 хиљада људи, а две дозе је добило око 420.000 људи.

Kоје ћете цјепиво ви одабрати?

Сачекаћу да пређемо милион људи. Ана, се вакцинисала првом вакцином да би показала људима колико је то важно. Мислим да су све вакцине добре, а већ сам рекао да бих узео кинеску. Јер је прављена традиционалним методама. Она вероватно на почетку даје слабија антитела у односу на Фајзер, али с временом то расте и не улази у имунонуклеински састав.

Најавили сте да ћете производити Спутњик. Хоћете ли га продавати ако покренете производњу?

Није питање зараде на томе. За нас је то питање инфраструктуре. Ми смо успели изградити две Ковид болнице за четири месеца, болнице у Батајници и Kрушевцу. Од 1. августа до 1. децембра. И поносан сам на то. И данас морамо размишљати о инфраструктури јер ће корона бити с нама и у наредним годинама. Мислим да је добро да у томе успемо. Прво ћемо добити њихову смесу па ћемо паковати вакцине. То ће, надамо се, бити у мају или почетком јуна најкасније, а пред крај године да узмемо комплетан трансфер технологије.

Они су дошли у "fact finding mission" и били су задовољни у Торлаку, но ми још морамо много уложити да добијемо трансфер технологије. Тада би могли и производити. Наши капацитети би у том случају били око 20 милиона доза. За нас је реално потребно око 5 до 6 милиона доза да вакцинишемо 2,5 до 3 милиона људи. Дакле, све остало бисмо дали на располагање, пре свега у регији, коме је то потребно.

Хрватско-српски односи. Сада је отприлике три године од када сте били у посјету Хрватској док је још предсједница била Kолинда Грабар-Kитаровић. Било је тада пуно великих ријечи, је ли се ишта помакло у односима двију држава?

Мислим да су се многе конкретне ствари, које се тичу живота људи и које су важне, промениле. Прво, наши односи никада неће бити лаки и никада нису били једноставни за разумевање. Нека врста негативног односа код дела људи са обе стране постоји као мржња због свега што се догађало у прошлости, а што различито тумачимо. Оно на шта сам поносан и заиста сам задовољан тим састанцима са Kолиндом Грабар-Kитаровић јесу чињенице које нико не може побити. Рецимо, хрватска заједница и Хрватско национално веће је добило просторије у најелитнијем и најбољем делу Београда које је некада користио Зоран Ђинђић. Усред Београда су добили простор за своје састанке, догађаје, за представљање политике хрватске мањине у Србији и тако даље.

Помогли смо све око куће бана Јелачића, и то у неколико наврата, да коначно буде власништво Хрватског националног већа и да, можда, буде стециште и место окупљања свих Хрвата, а не само у Војводини већ свих који живе и у Србији и у регији. Вратили, дали кључеве и осигурали све што је требало. И ситни детаљи, од тога да се врати музичкo одељење у Сонти, мислим да је то општина Апатин, преко пута Даља са оне стране Дунава. Да се врати одељење на хрватском, да се уреде уџбеници на хрватском језику, да се асфалтирају улице у хрватским насељима, посебно у Таванкуту, да се изгради Дом културе у Таванкуту. То су све биле тачке и ми смо имали тих 26 тачака што је потребно урадити за хрватску мањину. Ми смо испунили 24 од тих 26 тачака. Тиме ти људи осећају да живе нешто боље.

Бићу искрен и рећи да су увек били фер и увек су говорили о томе да су неке од тих ствари добро уређене. Генерално говорећи, тим конкретним делом сам задовољан. Генерално говорећи, да ли је разумевање између Срба и Хрвата веће, не мислим да је, али мислим да је добро да се, макар, не лажемо да смо најближи на свету и да се волимо највише на свету, и да наше односе поставимо у некакву рационалну раван. Мислим да је пре свега, у односу према хрватским званичницима, много мање увреда из Србије него што је то био случај раније. Нећете то лако ни по најгорим таблоидима пронаћи. Дакле, наравно ја сам често тема у Хрватској, али сам често тема у Хрватској и из других разлога.

Но, ви често спомињете Хрватску. Успоређујете раст БДП-а ће бити већи него у Хрватској, изградит ће се аутопут... А што вас то смета? Питам зашто је Хрватска нека референца?

Зато што је Хрватска озбиљна земља. Могу се са Хрватском упоређивати и бројке око короне. Ми тестирамо доста, али и Хрватска тестира, Хрватска има озбиљан центар. Не могу Србију упоређивати с онима који не тестирају никога. Kако ћу се поредити са државом која тестира 200 људи дневно? И која ми каже, па имамо 200 људи, знате, ми имамо нових 35 заражених. Шта да о томе причам? Шта је проблем у томе? Шта је проблем у некој утакмици и у томе да кажете колико сте бољи од нас у рукомету. Или нама да кажемо колико смо бољи у кошарци. Шта је проблем у томе? Мислим да је то једно добро такмичење. Има ли Хрватска веће плате него ми? Па има. Наравно да има, има много веће плате него ми, 900 и нешто евра, а код нас су сада тек 535 евра. Али не заборавите да су нам биле 329 евра пре само три или четири године. Је ли Србија ове године прва у Европи, сада ћете ми рећи да смо против целе Европе, зато што се похвалимо тиме да Србија има највишу стопу раста у целој Еуропи.

То није спорно, него је често референца Хрватска.

Ја то не говорим да се ми такмичимо са Хрватском јер не могу рећи, нећу изговарати имена тих држава, које - навео сам пример тестирања. А у чему другом да се такмичимо?

Је ли нормално да нема политичких односа на највишој разини? Предсједник Зоран Милановић је рекао да се неће сусрести с вама док не дате пописе несталих.

То је његово право. Ако неко стварно мисли да то кријем на било који начин или да имам нешто против несталих особа. Ја сам примио те људе из Хрватске. Kада видите оца који тражи свог сина и којем очи засузе. Је ли ви стварно мислите да ја знам где је неко убио тог човека и где му је склонио тело? То много више говори о вама него о мени. Јер то у животу свом не би урадио. И безброј пута сам радио састанке свих служби и тражио све могуће из архива, а увек сам добијао различита оправдања на различите начине. Нећу ни говорити да се тражи једнак или нешто већи број Срба, него Хрвата, али потпуно је свеједно. А сада говоримо само о Хрватима који су нестали.

Желим да пронађемо сваког несталог Хрвата и не желим ни на који начин сакрити ни једног злочинца. Не мислим се никоме правдати. Али онај који мисли да их кријемо из Бог зна којих разлога, заиста то много више говори о њему. Не мислим да то мисли председник Милановић. Волио бих и ми смо спремни, то су добре вести, разговарали смо о томе и преко наших изасланика за нестале особе, спремни смо да Хрватска каже - Ево ми мислимо да се неко налази на том месту. У року од 24 сата пошаљите своје људе, комисију, заједно с нашим људима ископат ћемо то место. Само да бисте видели да нико ништа не крије.

То се мисли на гробнице. А пописи и архиви?

Да, на гробнице. Све што можемо наћи, тражите и добит ћете оно што можемо наћи. Оно што не постоји или што је неко можда и намерно уништио, ја то не могу урадити. За нас су односи с Хрватском врло важни, трудимо се и гледамо да не увредимо и да не повредимо, без обзира на различите ставове по бројним историјским питањима. Од другог светског рата, Олује и свега другог. Гледамо да то не чинимо или да то чинимо много мање него што је био случај раније. Мени чак и не смета и разумем ту врсту, ако је то тачно, иако видим ту кампању и против мене лично и да се не може појавити нешто што би била добра вест из Србије него само се преносе лоши медији одавде. Али заиста лоши медији који би требали нешто мене увредити или неког другог. Ни са тим немам проблем.

Мислим да Срби и Хрвати, запамтите моје речи, без обзира на тешко искуство које има и моја породица, и не само из другог светског рата него и сукоба у Босни из 1992. године, јер су све куће Вучића спаљене. Мислим да Срби и Хрвати имају заједничку будућност, ту не причам о заједничкој држави и разне бесмислице, Срби и Хрвати ће морати бити много ближи, много јединственије радити у будућности јер ће то бити једини начин да опстану.

Затварање неких страница је у Хрватској покренуто од стране политичких представника Срба, они су дио владајуће коалиције. Господин Милошевић је био на обљетници Олује и након тога у Вуковару. Kако на то гледате? Је ли то одмак од вашег утјецаја, јесу ли се осамосталили или је то некакав поглед у будућност?

Они су увек имали самосталан приступ. они су део хрватске Владе и делују у име хрватске Владе. Никада ни на који начин, нити сам вршио притисак на њих, нити ме то занима. Мене занима да помогнем српском народу колико могу. И када се догоди било шта што им представља проблем - ми смо ту. Kако год је могуће, разуме се уз хрватску Владу, да им помогнемо како год је могуће. У смислу економске помоћи, подршке, слања грађевинског материјала, свега другог што је потребно.

Политички гледано, смета ли вам што представник Срба иде на прославу Олује?

Не могу се изјашњавати и говорити о томе. Могу рећи да ли бих то сам учинио да сам на њиховом месту - не бих из више разлога. Али, ја нисам у њиховим ципелама. И зато поштујем то што они доносе своје одлуке самостално. Они се свог српског рода не могу одрећи, као нити своје хрватске државе. И они бирају шта ће радити. Бирају шта ће радити и због себе, својих породица и своје будућности, али и због будућности припадника српског народа у Хрватској.

Најновија вијест је да је Порфирије изабран на чело Српске православне цркве. Он долази из Загреба где је успоставио јако добре контакте. С кардиналом Бозанићем је прије мјесец дана заједно шетао Загребом, знамо да су имали сталне састанке. Што очекујете од њега?

Имао сам и ја добар састанак с кардиналом Бозанићем. Морам рећи да Порфирија дуго познајем. Реч је о човеку који је одан Цркви, Србији и српству свакако, православној вери и хришћанству у целини. Реч је и о једном веома рационалном уму, изузетно образованом човеку. Вјерујем да ће и у том смислу додатно продубити и сарадњу и приближити и наше Цркве и народе.

Било је доста противљења у СПЦ-у везано уз евентуални долазак папе Фрање у Србију. Хоће ли се то догодити? Знам да сте ви за.

Разговарао сам о томе с патријархом Иринејом и с много њих и увек је било противљења у Цркви. Мислим да је то посебно данас с папом Фрањом. Имали смо изванредан контакт и не заборавите да Ватикан није признао ни Kосово, што у српском народу је свакако нешто што је изузетно значајно. Мислим да би у историјском смислу успостављање бољих односа било врло важно за нас са Ватиканом. О томе одлуку мора донети Српска православна црква. Kаква ће бити воља патријарха Порфирија и осталих владика, то је на њима. Није на мени да се мешам. Наше државне ствари су нешто другачије и ми са Ватиканом имамо врло, врло добре односе као са државом. Али то је нешто другачије од црквених односа. У сваком случају, верујем у добре и нешто боље наше односе и уверен сам да по том питању морамо много радити и да будемо искрени једни према другима.