У отвореном разговору говори је о томе шта га је обликовало, зашто сматра да човек мора да буде спреман да плати цену својих уверења и због чега верује да је способност да се поднесу ударци један од најважнијих услова за бављење политиком.

Говорећи о томе колико су га породично васпитање и животна искуства обликовали, Вучић је истакао да човек своја уверења гради кроз породицу, окружење и знање, али да се његова снага посебно проверава у тренуцима када мора да донесе одлуке које нису популарне.

"Ваљда сваког човека обликује и оно што наследи, што добије у породици, онда у свом социјалном окружењу, а онда кроз учење стиче додатна знања, сопствена опредељења и уверења. Али свакако сам наследио много тога из породице и кроз детињство, као и свако други", рекао је Вучић.

Говорећи о падовима, притисцима и потреби да се човек после сваког ударца поново подигне, Вучић је објаснио да истрајност није нешто што се подразумева, већ способност која се стиче кроз тешка искуства.

"Ја сам безброј пута говорио како постоје људи који доживе тај моменат да падају, па се поново подижу и уздижу. Али није једноставно када падате више пута. Само морате да научите да сваки пут устанете, подигнете се, уздигнете се", рекао је Вучић.

Посебно је нагласио колико је тешко доносити одлуке када је на одговорном месту, а истовремено знати да ће оне изазвати критике, чак и када сматра да другачије решење није било могуће.

"Људи у Србији не знају, а то вам може рећи било ко када хоће без политичких тричарија да говори, колико је тежак процес доношења одлука у неким моментима. Понекад вам се деси да то буде неприхваћено и да буде безброј критика, много неразумевања, иако другачију одлуку нисте ни могли да донесете. И не желим да се жалим, ни да кукам, јер планирам да водим владу Србије. Биће још много таквих одлука", рекао је Вучић.

Према његовим речима, за одговорно вођење државе неопходни су одлучност, храброст и посвећеност, али и спремност да се саслушају грађани, чак и када се њихови ставови не подударају са оним што је сам планирао.

"Потребна је одлучност, потребна је храброст, потребна је жеља и страст да то радите. И уз све то, оно што нам је недостајало јесте да чешће и више слушамо људе. Зато сам у овој кампањи обилазио људе, трудио се да их чујем, чак и када ми се чинило да нешто нема превише смисла. Онда бих после размишљао и дошао до закључка да можда ја нисам сасвим правилно, исправно, фер одговорио некоме", рекао је Вучић.

На питање да ли је човек који се бори за своју земљу спреман да због тога жртвује и део сопственог живота и породичног мира, Вучић је одговорио да уверења немају много смисла ако човек није спреман да сноси последице својих одлука.

"Верујем да многи људи могу да поднесу жртву. Ако имате принципе и идеје, онда за те принципе и идеје морате да платите цену. Онда то и нису баш неки принципи и неке идеје ако нисте спремни да платите цену. А та цена неретко је висока", рекао је Вучић.

Вучић се осврнуо и на своју породицу, посебно на сина Вукана, за кога је рекао да има девет година и да, као и друга деца, одраста у окружењу у којем до њега допиру различите приче о његовом оцу.

"Избегавам да пред малим дечаком, који више није ни беба ни мало дете, има девет година, пред Вуканом говорим о томе. Наравно да знам и шта чује у школи, и наравно да знам шта му сви говоре, али некако се и он склони од тога, а ја покушавам колико је могуће да га склоним. Знам да у томе не успевам", рекао је Вучић.

Говорио је и о томе колико су, према његовим речима, притисци којима је изложен погађали његове најближе. Посебно је истакао искуство своје мајке и наду да ће оно што је његова породица прошла спречити да друге породице доживе сличне ствари.

"О овим старијима да не говорим, који су били толико пута повређивани. То кроз шта ми је мајка прошла само у последњих годину-две дана, да не причам све време... Надам се да сам успео да учиним нешто да друге мајке у Србији не пролазе на такав начин као што је моја мајка прошла. И никада то нисмо радили нашим политичким противницима", рекао је Вучић.

Вучић је оценио да политичка борба не би смела да се претвара у нападе на чланове породице, а као узрок таквог понашања навео је, како је рекао, недостатак других аргумената.

"Када немате другу аргументацију, онда морате то да радите", рекао је Вучић у емисији "Неиспричано", осврћући се на нападе које је, према сопственим речима, трпела његова породица.

Вучић се вратио и у младост, говорећи о периоду када није размишљао о политичкој каријери, већ о адвокатури, књигама и студијама права. Ипак, још као дечак био је везан за Црвену звезду, а одлазак на стадион и искуства са трибине оставили су на њега снажан утисак.

"Ја сам био ту као балавац. Први пут сам отишао, побегао из школе, имао сам 12 година. Била је 1982. година, а тада сам већ кренуо на утакмице Звезда - Цибона и Звезда - Барселона. На Звезда - Цибона смо викали: 'Мрзим Цибону!', а то у то време није било дозвољено", рекао је Вучић.

Додао је да га је тада полицајац извео и лупио шамар.

Присуство на трибинама, како је објаснио, није му донело само љубав према клубу већ и искуства кроз која је учио о пријатељству, храбрости и понашању у тешким ситуацијама.

"Ту сам научио шта је право пријатељство. Сећам се када смо ишли у Винковце, где су нас сачекали Динамови и Хајдукови навијачи. Ишли смо на утакмицу Звезда - Жељо у Сарајеву, а нас тридесетак је кренуло из Београда. Њих је на станици било најмање стотину, можда и 120", рекао је Вучић.

Према његовом сећању, један од његових пријатеља нашао се у невољи, док су остали оклевали да реагују.

"Гледам све његове другове, па неће нико да ризикује ништа. Ја сам изашао, некако га довукао до воза и убацио унутра. Тада ми је рекао: 'Знаш, од свих ових великих што се трсе сваки дан, ја бих остао овде и никад се не бих извукао. А од тебе, мали, таквог жгољавог, мршавог и никаквог, да то очекујем, нисам. Запамтићу то и хвала ти'", рекао је Вучић.

Ипак, из тог периода памти и оно што му се није допадало - насиље над људима који више нису могли да се бране.

"Једног од Динамових навијача оборили смо на земљу и мој друг је кренуо да га удари. Ухватио сам га за руку и рекао: 'Немој, кад те молим.' Момак је већ лежао доле, прилично тешко повређен, а он је још хтео да га удари по лицу. Сви су се наљутили на мене и питали шта га штитим. Ја нисам хтео да припадам чопору и никада нисам волео да се иживљавам над неким ко лежи на земљи", рекао је Вучић.

Потом је изговорио реченицу којом је објаснио шта му је то искуство значило:

"Људи који се иживљавају над неким ко лежи на земљи, то нису људи, то је увек само чопор хијена."

Иако га је привлачила атмосфера стадиона, Вучић је рекао да је његова првобитна жеља била да постане адвокат. У томе га је, како је навео, подстицала и мајка, која му је куповала књиге и инсистирала да учи и чита.

"Надао сам се да будем адвокат. То је моја жеља била, а мајка ми је куповала књиге: читај свашта, Филота, Филе, од Вељка Губеринића, од свих могућих. Учи, читај, учи, читај, све. Тако да сам се спремао. То ми је био сан", рекао је Вучић.

Међутим, 1993. године његов живот кренуо је другим путем.

Вучић је објаснио да је његов улазак у политику почео након што је на једној трибини у београдском блоку 61 поставио питање о Венс-Овеновом плану. Како је рекао, тада је схватио да о тој теми зна више од људи који су трибину водили, иако се до тада није активно бавио политиком.

Касније је позван у Српску радикалну странку, где је упознао Војислава Шешеља. Ипак, није се увек слагао са његовим ставовима. Као један од примера навео је период након пада Крајине, када је са братом Андрејем тешко поднео судбину српског народа.

"Сећам се тога, са 25 година, брат и ја смо тешко поднели пад Крајине, много тешко. Те вечери смо тражили да се иде на улице, а он је говорио: 'И шта тиме добијамо?' И да вам искрено кажем, са овом памећу данас, и ја бих исто рекао", рекао је Вучић.

Објаснио је да су емоције и бунт тада били снажни, али да су се касније окренули конкретнијој помоћи људима који су били у невољи.

"Шта ћете, младост, бунтовнички дух, помислите да ћете да промените свет и да ћете не знам шта да урадите. Жао вам је свог народа којег видите да се мучи и у колонама долази. Онда смо се преоријентисали, носили смо помоћ нашим људима, од хране, одеће, обуће, свега другог", рекао је Вучић.

Како је нагласио, њихови сукоби нису били личне природе, већ су се тицали начина на који су разумели интересе српског народа.

"Биле су то жестоке свађе, али свађе које су се тицале борбе за интерес нашег народа, ништа више од тога. Нисмо имали ту врсту личних сукоба", рекао је Вучић.

Са само 28 година, 1998. године, Вучић је постао министар информисања у тадашњој Влади републике Србије. Говорећи о том периоду, описао је политичке и безбедносне околности у којима је радио, као и честе одласке на Косово и Метохију.

"Две године сам био министар у готово немогућим условима. Трудио сам се да тај закон о информисању не буде најгори на свету. Свакако је био лош и никада га не бих поново донео, али се бранила држава", рекао је Вучић.

Као посебно упечатљив догађај издвојио је ситуацију током једног од одлазака на Косово и Метохију, када им се аутомобил покварио недалеко од села Зрзе, између Призрена и Ђаковице.

"Стали смо недалеко од села Зрзе. Пукла је гума. Изашли смо из кола да шетамо и, нећете веровати, из жита видите тројицу наоружаних аутоматским пушкама, на 80, 90, 100 метара, не могу тачно да проценим, и како се полако удаљавају. Видео сам да су се полицајци помало успаничили, узели аутоматске пушке, легли доле и вичу нама. Ја и даље ништа не разумем, стојим и гледам шта је", рекао је Вучић.

Према његовим речима, такве ситуације биле су део тадашње свакодневице на том подручју.

Говорећи о периоду после 2000. године, Вучић је изнео своју оцену тадашње приватизације и економских прилика, тврдећи да су многе фабрике и предузећа уништени, док је велики број људи остао без посла.

"Проблем није што су приватизовали све, ја волим приватизацију, приватну својину, него су све опљачкали. Немам ништа против тога да приватизујеш биоскоп и направиш хотел. Али ниси направио ништа. Само си опљачкао, узео паре и поделио са политичарима, отпустио људе и ништа друго", рекао је Вучић.

Вучић је у разговору навео да је, према његовој оцени, 550.000 људи остало без посла и да је земља у том периоду остала без јасног плана за решавање најважнијих државних питања.

Једна од централних тема ексклузивног разговора били су политички притисци, протести и лични напади са којима се Вучић, како је рекао, суочавао током година проведених на власти.

Вучић је навео да се за такве ударце припремао и да је временом научио да их подноси, чак и када су, према његовим речима, превазилазили уобичајене границе политичке борбе.

"Од 2014. до 2026. године ја сам сваке године по осам до десет месеци био изложен најтежим могућим протестима. Је л' се сећате крваве кошуље, 'Србија против насиља', 'Један од пет милиона', хиљаде разних чуда, покрета, једних, других, не знам ни ја шта све", рекао је Вучић.

Осврнуо се и на протесте против појединих инфраструктурних пројеката у Београду, наводећи да се данас, како сматра, користе управо простори и објекти чијој су се изградњи раније противили.

"Да ја нисам променио лице Београда, као и лице Србије, они не би имали где да се окупљају. Окупљају се на Савском тргу, који смо ми направили, са идејом да се уради споменик Стефану Немањи. Довели смо Александра Рукавишњиковог, једног од највећих вајара данашњице, да направи онакав величанствени споменик Стефану Немањи. Па се тамо окупљају, па на Славији, око те фонтане", рекао је Вучић.

Вучић је посебно издвојио фонтану на Славији, за коју је рекао да су њени противници раније тврдили да неће функционисати, док је данас, према његовим речима, једно од омиљених места за окупљање.

"Десет година је прошло од када смо поставили ту фонтану. Рекли су: 'Преливаће, никад неће моћи да ради, саобраћај ће, не знам шта да уради под земљом да уништи ту фонтану.' Десет година та фонтана ради, прелепа је, и они се окупљају баш око те фонтане", рекао је Вучић.

Као реченицу која му се посебно допала навео је оцену писца Филипа Грбића, који је рекао да је Вучић успео зато што "трпи као звер".

"Допала ми се та реченица Филипа Грбића који је рекао: 'Вучић је успео зато што трпи као звер.' Зато што уме да трпи више него сви други. Није то питање да ли ударате. Ви, када сте председник или када имате функцију, не можете да ударате много људи. Морате да водите рачуна о свима. Али морате да научите да трпите, да будете издржљиви. И то сам научио", рекао је Вучић.

На питање шта му данас даје снагу и шта га покреће у политичком животу, Вучић је рекао да и даље размишља о будућности и плановима које би требало остварити.

"Опседнут сам оним што морамо и што би било потребно да урадимо, што би вредело, што би било важно да урадимо. А видим да моји противници нису тиме опседнути, не размишљају о томе, не сањају велике снове. Једини сан им је како да онога кога мрзе склоне и себе поставе у неку фотељу."

Затим је додао:

"Моји велики снови увек ће побеђивати немање њихових снова и чињеницу да је једино чиме се руководе у политици мржња."

Говорећи о развоју Србије и променама које су се догодиле током претходних година, Вучић је истакао да му посебно значи када види да грађани користе инфраструктуру за чију се изградњу, како је рекао, залагао.

Као пример навео је успостављање директне авионске линије Београд - Њујорк, за коју је рекао да је у почетку доносила губитке, али да је касније постала једна од најпрофитабилнијих линија Ер Србије.

"Радили смо даноноћно да обезбедимо ту линију, иако смо знали да ће у почетку донети губитке. Данас је то једна од најпрофитабилнијих линија Ер Србије. Борили смо се за њу, урадили све то", рекао је Вучић.

Испричао је и сусрет са младим путником током једног лета за Њујорк. Како је навео, приметио је да га младић не воли, па га је упитао шта му је толико лоше учинио.

"Ја га питам: 'Сине, а шта сам ти то толико лоше у животу урадио?' Он каже: 'Не бих да разговарам са вама.' Ја кажем: 'Океј, хвала. Драго ми је само и срећан сам што би да се возиш авионом и линијом коју сам ти ја обезбедио, није неко други. И хвала ти на томе'", рекао је Вучић.

Вучић је рекао да га је тај сусрет учинио срећним јер је знао да младић користи резултат рада који је, према његовим речима, омогућио управо његов тим.

Сличан осећај, како је испричао, имао је и када су студенти током протеста поручили да су захвални што је изграђена пруга којом могу лакше да путују и протестују против њега.

"Ја сам био најсрећнији, баш ми је било симпатично када су кренуле студентске демонстрације и када су написали: 'Вучићу, хвала ти што си нам изградио пругу да лако можемо да дођемо да протестујемо против тебе'", рекао је Вучић.

На примедбе да су путеви, пруге и други пројекти изграђени новцем грађана, Вучић је одговорио да то није спорно, али да сматра да је кључно питање због чега такви пројекти нису реализовани раније.

"Па увек је за наше паре. Кроз целу нашу историју је за наше паре. Само вас питам: а што те брзе пруге није било 70 година раније? А што није било ниједног научно-технолошког парка десет година раније? А што није било оволико аутопутева 70 година раније? А што нам Србија није расла оваквом брзином као што сада расте у претходних 70 година" упитао је Вучић.

Један од најтежих делова разговора односио се на економске мере из 2014. године, када су смањене плате у јавном сектору и пензије. Вучић је описао стање државних финансија које је, према његовим речима, затекао по уласку у владу, као и разговоре које је водио пре доношења одлуке.

"Улазим у владу, ја као први потпредседник владе, и долази Динкић код мене и каже: 'Ја морам да идем на тржиште хартија од вредности, морамо да узмемо три милијарде одмах, зато што немамо да исплатимо пензије.' Чекај бре, како немамо да исплатимо пензије? Нема. Празна каса, остало је 70 милиона евра, а нама је само за пензије у том тренутку било потребно 360 милиона евра", рекао је Вучић.

Вучић је навео да је потом, као председник владе, сваког јутра разговарао са тадашњим министром финансија Лазаром Крстићем, који га је упозоравао на стање јавних финансија.

"Улази код мене свако јутро у пола седам у канцеларију. 'Шефе, ми морамо да смањујемо плате и пензије, имаћемо најгоре стање јавних финансија, банкротираћемо', и тако даље. И ја два месеца крчкам ту одлуку, крчкам ту одлуку, гледам шта ћу и како ћу", рекао је Вучић.

Како је рекао, разговарао је са Међународним монетарним фондом и Светском банком, анализирао примере других земаља и на крају одлучио да прихвати политички ризик.

"Погледао сам шта је Јужна Кореја радила и онда сам донео одлуку да идем у то. Шта да радим? Политички ризик, али хоћу земљу да излечим", рекао је Вучић.

Посебно тежак део те одлуке, према његовим речима, били су разговори са родитељима, који су такође били обухваћени смањењем пензија. Вучић је навео да су они имали високе пензије и да су били међу онима којима су примања смањена.

"Сећам се разговора са Дачићем и покојним Палмом, са мојим родитељима, јер су моји родитељи имали високу пензију. Ми смо смањили за 40 одсто пензионерима. Шездесет одсто сиромашнијих пензионера нисмо дирали, али моји родитељи су, као богатији пензионери, били на удару мера. И онда сам имао разговоре са њима који нису били лаки", рекао је Вучић.

Препричао је и суштину разговора са оцем, који је сматрао да је пензију зарадио својим радом.

"Они кажу: 'Али ја сам то зарадио.' Ја кажем: 'Ма зарадио си, али нема пара.' Не вреди. Можеш да ми кажеш да си урадио шта год хоћеш, нема, не постоје те паре. Не постоји пензиони фонд. Све је поједено, не постоји ништа. Све су опљачкали, све је уништено. Не постоји буквално ништа. Немамо чега да ти исплатимо. Можеш ти мени сто пута да кажеш: 'Шта мене брига, ја сам то зарадио', али кад нема пребијене паре, нема је", рекао је Вучић.

Вучић је рекао да су мере биле тешке и политички ризичне, али да су, према његовој оцени, касније дале резултате.

"Тешке су биле 2015, 2016. и 2017. година, а онда већ од 2018. почиње да се види резултат мера. И данас се види. Зато смо ми претекли и Црну Гору и Босну и Херцеговину и толико смо испред Северне Македоније", рекао је Вучић.

Говорећи о поверењу грађана, признао је да га нису сви подржавали, али је навео да сматра да је већина разумела у каквој се ситуацији земља налазила.

"Неки јесу, неки нису. Али већина јесте, зато што су људи видели страст и жељу и разумели су у каквој се ситуацији налазимо. Као што данас, због бољег живота, сви смо постали помало размажени и људи верују да је то заувек дато. Није. Једном грешку направимо, скупо ћемо то да плаћамо деценијама, не годину или две", рекао је Вучић.

Осврћући се на поплаве у Обреновцу 2014. године и пандемију коронавируса шест година касније, Вучић је говорио о одговорности коју је осећао у кризним ситуацијама и о томе колико је, према његовим речима, желео да држава реагује брже и ефикасније.

За време поплава, како је рекао, настојао је да лично види шта се догађа на терену, али је признао да би данас у неким ситуацијама поступио другачије.

"Ја сам ишао, носио сам све, трудио сам се да помогнем. Био сам као неискусни председник владе жељан да покажем колико ми је стало да помогнем на сваком месту. Сећам се, ишао сам у Обреновац и чамцем, да се сам уверим колико је тешко да некога покупимо."

Према његовим речима, тада је желео да помогне што већем броју људи, али је с временом схватио да добра намера и жеља да се све реши одмах не значе нужно и да је сваки потез најбоље организован.

"Држава је реаговала, али никад није довољно. Никад то није довољно брзо и увек мора да буде брже. Увек сам желео да урадимо нешто више и нешто јаче. Та жеља да ствари решавате брзо понекад доведе и до дезорганизације и до других ствари."

Када је реч о пандемији коронавируса, Вучић је истакао да је тада, како је рекао, најважније било сачувати људске животе и обезбедити медицинску опрему, вакцине и респираторе.

"Ја сам знао да је мој задатак тада да заштитим животе грађана Србије. Ако сам једног човека заштитио, својим радом, даноноћним, заштитио сам, сигуран сам, хиљаде људи. Не само грађана који не би имали ни вакцине, ни респираторе, нити било шта друго."

Описао је и тешкоће у набавци медицинске опреме у време када су се државе надметале за робу на светском тржишту.

"Ми купимо нешто и роба крене према нама. Крену бродови, крену авиони. Они врате авион с пола пута на другу дестинацију, неко је платио више. Ја кажем: 'Али, људи, ми смо већ ово платили.' Кажу: 'Нема проблема, ми ћемо да вам вратимо паре, ево вам паре одмах, добили смо већу цену.' Значи, није вредело чак ни кад авансно платите."

Говорећи о критикама у вези са пројектом Генералштаба и плановима за улагања, Вучић је рекао да је желео да се уклоне рушевине, да се изгради музеј жртава НАТО агресије и да се обезбеди велика инвестиција за Београд и Србију. Осврнуо се и на медијске наводе о разговорима са представницима Завода за заштиту споменика културе, признајући да је користио оштре речи.

"Ја онако: 'Па јесам.' Рекао сам и горе од тога. Претпостављам да сам рекао и горе. Нису ништа слагале, слободно им узмите све то да су рекле истину. Они ваљда мисле да ћу ја то да негирам, па као њихова реч против моје. Рекао сам: 'Јесам, све сам то рекао.'"

Говорећи о разлозима због којих се залагао за пројекат, навео је да је у њему видео могућност да се рушевине замене новим садржајима, укључујући музеј посвећен жртвама НАТО агресије, као и инвестицију која би, према његовим речима, имала значај за читаву земљу.

"Хтео сам да урадимо нешто за Београд, да оне рушевине, оно ругло склонимо, да добијемо музеј жртава НАТО агресије, да направимо најбоље односе са Американцима, да направимо топ место које ће да привлачи додатно туристе. Знате каква би то атракција била? Добијете Трампов хотел и ретаил комплетан и све друго. То би била огромна инвестиција за целу Србију, не само за Београд."

На критике да је у том послу било личних интереса, одговорио је да сматра да је управо то суштина напада на њега.

"Проблем им је јер оно што сам радио, ја нисам радио за себе, него за свој народ. И борио сам се за свој народ, то ћу да радим и у будућности. И то не могу да ми одузму. Ја сам довољно истрениран и научен да трпим свакојаке глупости и спреман сам да примам ударце какве они нису спремни да приме."

На питање шта му је у последње две године најтеже пало, посебно у вези са оптужбама које су се односиле на њега и његову породицу, Вучић је одговорио да је на нападе на сопствени рачун навикао, али да су га посебно погодили они усмерени према деци и мајци.

"Нај­теже ми је пало то са децом и то са мајком, шта су радили. Ово што се мене тиче, како да вам кажем, научио сам и спреман сам да то прихватим и да издржим. Много је то тешко трпети, то лако изгледа сада када вам кажем, али сам се припремао за то и научио сам да издржим."