Вучић је на почетку истакао да у политици када је насмејан значи да нешто није добро, али да то сада није случај и да су даме у његовом окружењу, али и други људи, заштићени.

Вучић је додао да није успео да заштити своју породицу од напада.

"Верујем да сам неко ко много воли своју децу, да ли сам све учинио да њима буде лакше и боље? Нисам сигуран. Увек су мајке те које највећи терет преузму на себе. А ја, онај лепши део, љубакање, мажење, ја то узмем за себе, себично", искрен је Вучић.

Одговорио је и на питање како изгледа његово јутро.

"Не доручкујем, не пијем кафу. Сваки човек спава. И људи се ваљда поносе кад мало спавају. Ја не. Ја бих волео да спавам више, али сам научио да устајем рано, тако да... рано одем, касно дођем. Али ја сам сад обичан човек, немам ниједну функцију. И сви што хоће да ме смене са нечега, не знам са чега да ме смене, пошто ја нисам члан ниједног управног одбора, ниједног надзорног одбора, баш ниједну функцију немам", рекао је Вучић.

Како је рекао, многи мисле да поруке доноси на пречац, што није истина.

"Увек одлуке доносим полако", истакао је Вучић и додао да се тешко наљути, али још теже одљути.

"Знам шта је све у игри, а никада не можете до краја ни да кажете људима и оно што знате. А у таквим условима, ја верујем да само онај који губи, њему је увек све лако и једноставно. Мени није. Мени су тешки дани, напорни дани, ја бринем. Кад сам био са Иштваном, покојним Иштваном, путовали смо возом Београд-Суботица, и Иштван је осећао да му се ближи крај. Борио се, био је јак, врло јак човек, али осете то људи негде. И разговарали смо, и посебно кад сам био код њега у болници, никада искреније и отвореније. И он ми је рекао: "Знаш, на крају се ми сви меримо по томе шта је остало и шта смо урадили. И шта год ко говорио, и како год ко говорио, ви људи, ја сам у стању сада сат времена да говорим без прекида, да вам наведем шта смо ми све велико урадили. Само велико. Нећу о малим стварима." Толико је промењено лице Србије, само што мали број људи то хоће да призна, мали број људи хоће о томе искрено да говори, зато што ако они нису у томе учествовали, онда мора да је све лоше. И обратите пажњу данас, када ме нападају, рећи ћу вам нешто што иначе не говорим. Обратите пажњу када раде своје спотове. На страну што забораве радника, сељака, студента, младог човека, чак их и не помињу. Добро. Али они се штите, они не могу да изађу са именом некога за кога ће да кажу: "Ево, тај ће да га победи у дуелу, тај ће да има боље аргументе." Не, не. Они говоре професори, инжењери, економисти. Ајде да обухватим целу професију, па да ми кажемо свима сви сте отприлике угрожени од неког тамо злог Вучића и зато ћемо ми сви да идемо уједињено против њега. Али то вам је увек синдром оних који нису задовољни својим успехом. Који су несигурни, наравно и траже оправдање за своју негативну емоцију у колективу. Психолози би рекли: неретко у чопору, али шта да радите", навео је Вучић.

Вучић је био искрен и открио шта је рекао својој деци.

"Рекао сам им: шта год да буде, како год да буде, добро, лоше, било шта, било кад, само немојте да сметнете с ума тата ће да се бори увек и никад ми ништа не могу. То је питање стања, стања духа, и ништа друго. Тако да, кад одлучиш да се бориш, онда шта ти ко може", навео је Вучић.

Говорио је и о васпитању деце.

"Мој одговор је глупљи и много једноставнији него што очекујете. И кад сам то схватио, себи сам отворио врата и рекао сам себи: нико не може да буде у томе јачи и успешнији од тебе. А то је да радиш, да радиш, да радиш, да се бориш, да се трудиш, и шта год радио неко, и колико год силом ишао, на крају нечији рад не може да победи. И научио сам то и када сам пропао у кошарци, више због нерада, а ја се вадим да је то због, као, повреде, али нисам био довољно спреман физички да напредујем, нисам могао да издржим тај и тај напор. Онда сам у школи био нешто бољи, онда сам решио да на факултету будем један од најбољих, у томе сам успевао, али је то захтевало устајање у 3 и 4 ујутру, по месец дана да изађем једанпут или двапут са девојком негде, а да све остало време стварно учим. Ја нисам од оних који кажу: "То ћу лако", па то код мене не иде лако. То је код мене било тешко. Знате Андрића кад су питали како пишеш, а ја сам само обичан човек, за разлику од таквог генија. Дакле, он је рекао: "Пишем тешко. И напорно ми је да пишем. Моја реченица није једноставна. " Али зато, ваљда, је и толико поштован, и зато је једини нобеловац", казао је Вучић.

"Ја сам се трудио да радим, и у свему у чему сам заостајао, трудио се да надокнадим. И сад бих деци рекао то сам од Переца научио. Он ми је рекао: "Млади људи морају да почну рано да раде, као што ми морамо да учимо, ми матори. " Променила су се времена. Данас наши млади људи, ја то видим понекад и код свог Данила, још више код Вукана који је млађи много. Видим да он у неким стварима које ја не разумем, не умем да дрндам тај телефон као он и сад нешто не знам: "Е, тата, па ти то не знаш", и тако даље. И ви видите код детета да он, што је природно, већ и у тим годинама, иако је тек 9 година има, мисли да многе ствари зна много боље. И сад, како га научити, како га научити да мора да ради више, да учи више, као и сваког другог. То је једино што знање и рад не може нико да вам одузме. А ово све остало, некад вам одузме природа, некад вам одузме живот, силом прилика се нешто деси, а ово је нешто што нико никада не може да вам одузме док сте живи. Тако да, моја је препорука за људе: само рад, и само рад под притиском, и још више притиска, и још више рада. Ја сам сад врло уморан, веома уморан", рекао је Вучић.

Пуштен је и прилог из емисије од пре 20 година када је Вучић гостовао и рекао да није размишљао о томе да ли ће бити председник Србије.

"Колико се надам томе да шетам унучиће. Чини ми се да је Милица ближа томе, колико год била млађа. Данило је пристојно и лепо васпитан, али то је... Ако може да изађе још једно вече, па још једно вече, и тако. Верујем да ће бити марљивији у животу", рекао је Вучић.

Вучић је потом одгледао прилоге из емисије када су му деца била мала и говорила о томе да им је тата добар у послу, да личе на њега и да су поносни и на њега и на маму.

"Њих двоје су велики данас, велики своји људи, и опет знам да имају данас на крају, осим што имају и једно друго, имају само мене, тако да... Та веза између нас је веома јака. И Милица, која је увек бежала и од јавности и од свега, данас се труди да ми помогне иза завесе, што би се рекло, својим знањем, пошто доста зна. Данило то не крије. Срећан сам што је Вукан, онако, благородно дете, али то је захваљујући мајци, Тамара о њему брине на изузетан начин. А што се њих тиче, никад не знам јесам ли довољно добар отац и кад видим колико су и чему све били изложени, знам да сам бар једним делом за то крив, али их је то направило јачим. То их је направило и снажнијим", казао је Вучић.

"Кад ми је Милица довела момка и сад дошла породица, он је странац, и сад дошли они сви и можете мислити они ми саопштавају да је то озбиљна веза, а Милица "тата, молим те, само буди нормалан, тата само буди насмејан, молим те, само немој да их преплашиш. Онај твој израз лица. А онда Милица, кад се завршило,"добро, боље је прошло него што сам мислила", рекао је уз осмех Вучић.

Говорећи о самохраним родитељима, Вучић је рекао да је срећан што постоји алиментациони фонд.

Како каже, не може да разуме да неко дигне руку на жену, а ни то да неће да да новац за своје дете или децу.

"Људи, ви видите да стварно постоје хиљаде људи који не плаћају алиментацију. Не плаћају за своју децу, невероватно. Ја не могу да разумем да неко може да подигне руку на жену. Ја то стварно не могу да разумем, то је под број 1. А још једнако не могу да разумем да ниси у стању и да не желиш да издржаваш своју децу", казао је Вучић.

"Рекла је Снежана како јој замерају и кажу да подржава да би нешто добила. То раде људи увек полазећи од себе. Када год то кажу, у 100% случајева говоре о себи. Јер они не могу да замисле да неко има неки други разлог. Они не разумеју шта је врлина промишљања, или чак размишљања, само на другачији начин. Они то не могу да схвате, јер су они себе убедили да су они генији, да су они класа изнад у свему. И да су они права страна, а да на другој страни нема никога ко има морала или било шта. Следствено томе, она мора да има неки други разлог због чега би то радила, за разлику од њих, који наравно имају такве разлоге, и то им је први разлог који им је пао на памет, али ће то да негирају и да то пребацују на друге", рекао је Вучић.

"Људи гласају по сопственој савести и тако ће бити и у следећу недељу. А ја сам бескрајно захвалан свим дивним људима који су нас у тешким тренуцима, под немогућим притиском, немогућим притиском. Ја знам колико је то мењало животе људима. Мени је живот овакав сваки дан и биће сваки дан до краја живота, како год и шта год било. А њима није, они нису дужни да то трпе. Трпели су зато што је то био начин да отерају све оне који имају храбрости да кажу нешто другачије или да им се супротставе, да никоме то не падне на памет. И зато сам посебно захвалан женама у Србији које су и овом приликом се показале као храбрије. Захвалан и Снежани, и Зорици, и Јелени, и Надежди", рекао је Вучић.

Вучић је открио и како препознаје да неко лаже.

"Умем помало да читам људе по говору тела. Један сам од ретких који је Јасперса прочитао целог, у овој нашој земљи, а понешто ме је и искуство научило, али не ослањам се на то, увек на чињенице. Када држи руке испод стола, а не на столу - тада лаже", открио је Вучић.

Како је навео Вучић, још се сећа дневника из четвртог основне, те је набројао имена другара из одељења.

Вучић је на крају емисије рекао да не зна ко објективно може да сагледа и да сваки човек за себе мисли да је добар.

"Оно што је мерљиво, то су увек дела и резултати. Дете ће да те воли, као и ти своје дете, без обзира ко је какав", казао је Вучић.