Податке и бројеве који показују колико је Србија напредовала можете да окрећете наопачке, да причате шта хоћете, али не можете да окренете Кулу Београда на води наопачке, не можете да је срушите, она је ту и прелепа је. Нико неће моћи да избрише чињеницу да смо у протеклих неколико година највише новца уложили у Храм Светог Саве, да избрише то ко је подигао споменик Стефану Немањи, на чију иницијативу је Љубан Једнак добио улицу, као и српски јунаци са Кошара. Хиљаде је таквих ствари.

Па, није Клинички центар у Нишу неко с неба спустио хеликоптером, није Клинички центар у Београду никао тек тако или ауто-пут "Милош Велики". Зато сам потпуно миран, без обзира на све притиске, јер, на крају крајева, шта год да се догоди - резултати су оно што остаје!

Овако председник Републике Србије Александар Вучић у интервјуу за новогодишњи број "Новости" и за видеоплатформу наше куће, дан након што је изнео амбициозне планове за даљи економски развој земље и подизање стандарда грађана, одговара на питање шта је разлог томе што последњих дана одише смиреношћу, и поред великих изазова који су очигледно пред нашом земљом у долазећој години.

Шта вам, ових дана уноси немир у политичком смислу?

- Ситуација у региону и притисци споља. То ме једино мучи. Када је реч о економији, потпуно сам миран, срећан и задовољан. Србија је у последње две године заиста најуспешнија у целој Европи. Ми смо 2021. завршили са укупним БДП од 53 милијарде евра. Када сам постао председник Владе, БДП је износио 33 милијарде. Значи, све што су генерације радиле и градиле претходних деценија вредело је 33 милијарде, а само смо у последњих седам година створили додатних 20 милијарди. То довољно говори којом брзином Србија напредује. Једна пријатељица коју знам 40 година, још из школе, рекла ми је:

Знаш да никад нисам била на линији твоје политике, ни у школи се нисмо нешто дружили, али има једна ствар коју морам да ти признам, исувише је тога што је урађено последњих година, да бих то могла да негирам. И на томе ти честитам.

Колико економске планове могу да поремете изазови који следе управо око онога што сте рекли да вам уноси немир-Косова, Српске, али и енергетске кризе?

- Први изазов који нас чека у наредној години је очување мира и стабилности у региону, без којег не можемо да задржимо постигнуте економске резултате и напредујемо. Други је енергетика.

Преживећемо ми зиму без проблема, али морамо да одлучимо шта ћемо да радимо у будућности, и то на рационалним основама. Трећа ствар је да морамо да почнемо да водимо рачуна о храни и води, то је нови изазов којим ћемо као држава морати озбиљно да се бавимо, јер ће у будућности очигледно храна бити извор моћи. Четврти изазов је очувања нашег здравственог система и хоћемо ли моћи да унапређујемо здравље људи.

Сматрате ли да је Бајденова администрација главни генератор притиска, и на вас лично и на државу, с обзиром на оживљавање "клинтоновштине" у Белој кући и повратак превазиђене булдожер дипломатије?

- Не мислим да је Вашингтон тај који превасходно стоји иза притисака, пре су то неки кругови у Европи који су дуго били у опозицији а сада се дочепали власти.

Мислите ли ту, пре свега, на "зелене"?

- Не желим да генерализујем и да говорим а приори. Европска народна партија (ЕПП), којој припадам, буквално је разорена, што мислим да је лоше за Европу. Најзападнији од лидера ЕПП у овом тренутку, а који је на власти, јесте Јанез Јанша. Себастијана Курца су склонили, одласком Ангеле Меркел, Немачка као упориште европских народњака, али и извор стабилности, више то није. Од Шпаније, Француске, Италије, свуда су неке друге политичке снаге. Тај конзервативни, рационални део више није доминантан у Европи, као што је био пре шест-седам година. А сви они лажно левичарски и либерални блокови - пошто су они све само не либерални - имају право да кажу и ураде шта хоће и да још све то увију у обланду нечег лепог и доброг, па макар то била и најгора решења.

Често и бруталне?

- И најчешће брутална. Увек су најагресивнији ти екстремни левичарски покрети који неретко причају о грађанским правима и не могу да трпе другачији став и другачије мишљење. Некада смо имали црвену заставу са српом и чекићем, у коју су многи веровали и свакако је ту било добрих идеја за човечанство. Наравно, било је и идеолошких прогона свих оних који другачије мисле. У међувремену су они црвено одело променили у жуто-плаво, а сада су решили да на срп и чекић додају бејзбол палицу и да све то ставе на зелену заставу. Заставе и шињели могу да се мењају, али та агресивна и опресивна политика и тај однос према неистомишљеницима, у којима вам је дозвољено да стрељате политичког противника, а нисте у стању да истрпите ни најобичнију цивилизовану и пристојну критику, управо је њихов одраз.

Страхујете ли да нови амбасадор САД Кристофер Хил долази овде да заврши оно што је започео деведесетих, да заокружи независност Косова?

- Немам никакав страх од понашања других, већ од оног како ћемо ми да се понашамо и због одлука које би у будућности требало да донесемо. Увек треба да страхујете од сопствене слабости, а не од снаге неког другог.

Да ли је вама сада макар за нијансу лакше да одолите притисцима него Милошевићу 1999. године?

- Никада нисам кривио Милошевића за сва зла овог света, иако би ми то било најлакше. Добио бих одмах симпатије свих могућих. Само сам му једну ствар у разговору пребацио и од тога даље нећу ићи јер он данас не може да ми одговори, а то је да је морао да има рационалнији приступ и да добро израчуна одређене ствари, све негативне последице, јер с једне стране морате да сносите терет одлука које се народу не допадају, а с друге да чувате понос нације и не угрозите самосталност у одлучивању државе и државних органа. Наћи праву меру у свему томе није нимало лако.

Како сте схватили паклену агенду Хила садржану у три кључне поруке-Србија да призна Косово, Република Српска да остане ентитет и трећу око неке врсте супервизије САД Над овдашњим изборима у априлу?

- Када је реч о изборима, неретко се осмехнем када чујем да неке земље говоре о мешању других у њихове изборне процесе. Највише ме брине ситуација у БиХ и, наравно, све оно што може - наравно не самосталним деловањем, већ уз подршку оних који су створили тзв. државу Косово, да се деси на територији КиМ. Када је реч о нашој економији, сигуран сам да ћемо да грабимо напред, да држимо добро стање наших јавних финансија, да људи осећају у свом џепу бољитак.

Годинама вас оптужују да се спремате да признате Косово

- Не! Кратко и јасно.

Како гледате на оживљавање антисрпске хистерије у региону, стварају се нове осовине против Београда, пре свега на релацији Приштина-Загреб, ту је политичко Сарајево остаци Ђукановићевог режима у Црној Гори?

- Видели су да Србија више није крпа за гажење и џак за ударање као што је била, ни у војном ни у сваком другом смислу, да је брже оснажила него што су очекивали, пре свега економски. Онда су сели и договорили се: морамо да их оцрнимо пред Европом и Американцима, јер неће нам поверовати ако то радимо појединачно, али хоће ако то радимо заједно. Приштина и Загреб ће се, без обзира ко је овде на власти, трудити да спрече напредак Београда. Нама је то потпуно јасно и у складу са тим делимично мењамо и свој однос и понашање. Морамо да наставимо да снажимо. Од шеика Мохамеда и Калдуна, шефа Мубадале, научио сам - када убрзано растеш и претекнеш земље у окружењу, више не смеш да чекаш да те поново сустигну, већ мораш да правиш све већу разлику. Очекујемо да следећу годину завршимо са 58 милијарди евра БДП, а уколико нам прилике буду ишле наруку, и нешто преко тога. То је велики раст.

Шта је за вас српски свет, који је, иако није званична политика Србије, постао замена за некадашњу злонамерну мантру о великосрпској хегомонији?

- Српски свет није политика Србије, али брига за српски народ јесте. И у томе нема ничег лошег и то нико не може да критикује. Они су се ухватили српског света зато што увек морају да пронађу Лајбницов довољан разлог да би Србију за нешто оптуживали - за рушење поретка који постоји, за отварање Пандорине кутије. И могу да поновим милион пута да то није званична политика Србије, они ће да говоре "Вучићев српски свет". А Вучићев српски свет је у томе што смо дали Никшићу два милиона евра. Па у чему је ту проблем? А није био српски свет кад смо дали пет милиона Сребреници или Дрвару 1,3 милиона.

Како гледате на коментаре да сте "шестим чулом" осетили да би побуна против литијума могла да се претвори у много јачи фронтпротив вас и да сте само због тога изашли у сусрет захтевима протестаната?

- У свему томе нема ничега фер. "Рио Тинто" су довели и преко Велике Британије му се обавезали они који данас позивају на протесте. Нема ничег фер ни у томе да ограничавате земљу да се развија.

Једино што је фер јесте оно што разговарате са домаћинима који тамо живе, а то је да не можете да имате јаловиште усред долине Јадра. Нисам се никоме додворавао, само сам саслушао људе. Али, ево, хајде да сутра избацимо "Рио Тинто". Хоћете ли ви да обезбедите милијарду евра, колико би требало да платимо због онога што су они потписивали? Или је боље да се пронађе бољи начин за решавање проблема? Морам истовремено да штитим државну касу и народ од неодговорних изјава, попут оне да укинемо термоелектране, и да се притом суочавам с тим да се од овога прави политичко питање. Ни лук јео ни лук мирисао, ни динара нисам примио од "Рио Тинта", а нисам сигуран за оне који позивају да се та компанија отера. Важно је да постоји мораторијум, нема никаквих даљих активности "Рио Тинто".

Шта ће бити-видећемо.

Да ли то што већ сада правите планове за 2025. и 2030. годину, значи да рачунате на то да ће велика већина бирача која вам је до сада давала поверење, то учинити и на изборима на пролеће?

- Добијали смо изборе 2014. године и 2016. године, зато што су људи чекали да виде шта је то што можемо да урадимо.

Када смо ушли у тешке реформе 2014. године, не само да су људи гунђали, него су ме неретко и псовали. Више пута сам рекао, отићи ћу са власти много пре него што многи мисле, али ћу отићи онда када то ја будем желео. Зато што они који мисле да ће да победе, а који су уништили ову земљу, неће победити, неће добити народну вољу и неће имати већину. Али, они уопште не желе да слушају, да чују било кога осим себе. А онда толико поверују у бесмисао сопствених неистина, да се представљају као елита, најбољи део друштва, стручни људи. А кад им погледате у ђачке књижице и индексе видите да су јединичари, у свему гори од вас. Не планира се на пола године и годину, већ на дуже. Кинези планирају 50 година унапред и од тада су почели да се приближавају Американцима по економској моћи. Само озбиљно планирање и сагледавање ситуације може да донесе бољитак.

Међу критикама које стижу на ваш рачун често су и оне које се тичу људских права и владавине права?

- Владавина права је изузетно значајна за напредак и демократију у Србији. Али, део конзервативних политичких партија је пропао због тога што нису разумели улогу у својим земљама и Европи и што су прихватили идеологију нових застава, не разумевајући да су наравно људска права и владавина права од суштинског значаја, али то није, не може и не сме да буде једино. Поставио сам некога ко је отворено хомосексуалац за премијера и немам проблем с тим, зато што мислим и да је добар човек, успешна и веома способна. Али немојте да ме терате да у свих 365 дана не постоји ништа друго о чему бих причао осим о томе. Јер то онда више није питање људских права, него нешто сасвим друго.

Сви су уплашени шта ће неко да напише. А то што се пише је у рукама петоро или десеторо људи у Европи и сви имају исту матрицу - ако покушате да се супротставите и искажете другачији став, одмах сте на црној листи.

А нико не жели да буде на тој црној листи?

- То можете да видите и у Србији, на примеру неких наших министара. Тамо негде 2013. и 2014. године, лепо су говорили о мени, а онда су почели да иду по амбасадама - и ту не мислим на Стефановића, код њега су други неки разлози у питању. И после тих одлазака по амбасадама нема више добрих речи ни о председнику странке, постају љубимци свих тајкунских медија у Србији, нема самокритике, па макар били и најкривљи за дешавања у секторима које воде, јер то су недодирљива бића и веома су успешни. Али није ни то било довољно, мислећи да смо идиоти и да такве ствари не примећујемо, па је свако ко би покушао да каже нешто добро, не о мени лично, већ о државној политици, морао да прође кроз "топлог зеца", да буде проглашаван за режимског слугу. А ти који нападају формално раде за тајкуне који би да разоре ову земљу и још се тиме хвале.

Имате ли неке примере?

- Рецимо, нападали су поједине само зато што су ставили "лајк" испод слике на којој сам са сином Данилом. И то су нападали они који нису излазили из мог дома, који су долазили на славу код мог оца, који су на сваки рођендан Данила долазили, а сад су почели да га проглашавају за члана "кавачког клана". Онда се питам, па знаш то дете, док ти је муж био помоћник министра у кућу сте нам долазили, није да не познајеш тог момка па да мислиш да је реч о бахатој бараби, наркоману... Стављате му мету да буде убијен. Па, је л' могуће да то радите, људи? Ако неко није у стању да лајкује нечију слику са дететом, јер ће бити на црној листи у медију који води доказани силеџија, правоснажном пресудом осуђен, човек који малтретира жене, а њему је газда човек којег је жена пријавила да је тукао и њу и њеног оца пред рођеном децом - па шта онда да очекујете од обичног човека, како да искаже грађанску храброст. Поносан сам на чињеницу што их се уопште не плашим и њихов највећи проблем са мном је баш тај. Могу да ме победе на изборима или да ме убију. Боље им је ово друго ако им се толико жури јер сад опет има пара које би могли да опљачкају, пошто да ме победе неће.

Чуј, кажу, стрпаће ме у затвор. Због чега, због тога што сам подигао земљу коју су уништили и урушили? Нема проблема, и из затвора бих се борио против њих и побеђивао их, ништа ми не могу.

Стиче се утисак да вас срчаније брани радикалско језгро у СНС од придошлица?

- То би био закључак мога брата, али није сасвим истинито. Тачно је да имате тзв. професионалне прелетаче којима је свеједно у којој су странци. Људи који су били у радикалима су највећим делом часни и поштени, добри домаћини, који су у опозицији били много година и којима власт није пресудна.

Опет, могу да вам наведем десетине примера људи који нису били у радикалима, а који су врло срчани, храбри и који се чак не слажу са радикалским постулатима политике, а који су данас у СНС и имају огромну подршку у странци. Сад ћете рећи ту је Ђукановић, Вучевић. Али не можете да кажете да Недимовић, а били смо на различитим странама, није велики борац. Или Нела Кубуровић и неки други људи.

Када сте говорили о високим функционерима СНС који траже подршку у страним амбасадама, као да сте нацртали фото-робот Зоране Михајловић

- Није моје да цртам фото-роботе. И није Зорана или само Зорана та и није ту питање страних амбасада.

Амбасаде раде само свој посао. То је питање за наше људе, а не за странце. Реч је о људима који мисле да је подилажење главним токовима политике и увек уз спољну подршку нешто од суштинског значаја. Зорану Заеву, ког сматрам искреним пријатељем Србије и са којим сам пријатељ и данас кад више није ништа, рекао сам када су га хвалили Ђилас и Јеремић, да обрати пажњу, јер нисам сигуран да му сви који га данас тапшу по рамену желе добро. Данас ми каже, друже, био си у праву. Постоје људи који мисле само на себе и они који знају шта је политичка странка и шта је држава.

Да ли вам је поучан пример Заева? Нема шта није урадио, од Преспанског споразума до промена имена државе, ишао је скроз низ длаку Западу и на крају га народ више није хтео?

- Заев је мој пријатељ, и данас и у будућности, иако више није на функцији. Уосталом, заједно са њим и Едијем Рамом формирао сам велику иницијативу "Отворени Балкан". На састанку у Новом Саду сам му рекао, сведок ми је и Рама, да му ЕУ неће отворити преговоре. Он је готово засузио и рекао, па како неће. Моја служба ми је написала, имају сазнања - неће. Рекао је, немогуће, сви су ми то обећали, Ангела, Макрон... После ме је позвао телефоном и рекао - све си био у праву. Сви смо ми превише мали да бисмо могли да глумимо јунаке пред онима који су много јачи од нас. Није ту Зоран ништа могао. Суштина је да не морамо да верујемо у све, већ онолико колико можемо водимо рачуна о својим интересима. Али то је увек ограничено великим силама. Мој отац зна да каже "змију глади, испод ње се вади", не показуј увек емоцију, у чему ја баш нисам увек добар.

После избора напуштам чело СНС.

Колико може бити ризик за СНС, ако се повучете са чела странке?

- Нећу више бити председник странке, мислим да је 10 година довољно. Не говорим случајно да треба да дођу млађи. Не осећам се удобно у тој кожи, и зато ће неко други бити изабран за председника странке после избора. Али ћу на изборе ићи свом снагом заједно за СНС, да се изборимо за велику победу која ће значити сигурну будућност за Србију. Снови су једина граница коју имамо и заједнички можемо да се изборимо за успешну и победничку Србију.

Војска Србије била као Шрузбери

- Поредити нашу војску данас и од пре 15 година, то је као да поредите Арсенал са Шрузберијем из четврте или пете лиге. Питање разарања наше војске било је повезано са уништавањем поноса и достојанства нације, рушење душе народа. То је нешто што смо покушали људима и као наду да вратимо.